21-28. јануар – Европска недеља превенције рака грлића материце

Карцином грлића материце је опао у већини развијених земаља последњих година, али је и даље трећи у свету водећи узрок смрти од рака код жена. Прецизно постављање дијагнозе је на основу клиничког прегледа , МРИ карлице и абдомена, затим ПЕТ ЦТ , као и узорковање лимфних чворова. На основу тога можемо се определити за терапијску стратегију.

Трећа недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце.

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота. Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

СИМПТОМАТОЛОГИЈА

-крварење у току и након сексуалног односа

-крварење између две менструације

-продужено менструално крварење

-крварење након менопаузе

-појачани вагинални секрет и поред примењене терапије

-поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића

-бол у крстима или нози, отицање ноге

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом изабраном лекару!

ФАКТОРИ РИЗИКА

-пушење

-ослабљен имуни систем

-рано ступање у сексуалне односе

-често мењање партнера

-сексуални односи без заштите

-дуготрајно коришћење контрацептива

Међутим предност међу факторима ризика свакако је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ). У 99,7 % случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени! Најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Већина земаља Европске уније већ је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајна редукција инфекцијом ХПВ-а, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола. Вакцина се и код нас, према недавно усвојеном Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима, препоручује деци оба пола пре ступања у сексуалне односе, најбоље у узрасту од 11 или 12 година, али и младим женама до 26. односно мушкарцима до навршене 21. године живота, уколико вакцину нису примили као тинејџери, као и мушкарцима са повећаним ризиком за добијање полно преносиве инфекције.Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

Да ли је ХПВ инфекција једина карика у ланцу настанка карцинома грлића материце или само један од фактора ризика?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

РАНО ОТКРИВАЊЕ ЈЕ КЉУЧ ЛЕЧЕЊА

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се изводи Папаниколау тест?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

СМАЊЕЊЕ РИЗИКА НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

-Одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога;

-Јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља);

-Познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих;

-Вакцинисањем против ХПВ уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНЦИЈЕ- ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА!

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се развије малигно обољење. Што се раније открију промене, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Текст уредила Јелена Малић Танушевић – клинички лекар интерног одељења

Литература:

1. Pointreau, Y., Ruffier Loubière, A., Denis, F., & Barillot, I. (2010). Cancer du col utérin. Cancer/Radiothérapie, 14, S147–S153.

2. https://www.zdravlje.org.rs