1 2 3 4 5

Вести



17.1. - 23.1.2022.- ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 17. јануара до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању.Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Слоган овогодишње кампање је „БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“, а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистровано је 1095 новооболелих жена од рака грлића материце, док 424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ECCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

-дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,

-организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,

- организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,

-организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,

-одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,

-јавне манифестације, наступи на медијима, и слично

-дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

Колико је честа инфекција ХПВ-ом?

Инфекција ХПВ-ом је веома честа. Заправо, то је једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција. ХПВ инфекција је толико честа да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене у неком тренутку свог живота бивају заражени неким типом ХПВ-а. Већина особа никада не сазна да има инфекцију, али је могу пренети свом партнеру а да нису ни свесни тога. Учесталост инфекције високоризичним ХПВ вирусима (тип 16 и 18) међу женама са нормалним цитолошким налазом износи у просеку 3,8%. Преваленца се креће од 9,7% (земље источне Европе) до 2,6% (земље западне Европе). Према подацима Центра за контролу болести из САД око 79 милиона Американаца је тренутно инфицирано ХПВ-ом. Сваке године се бележи око 14 милиона новозаражених.Учесталост инфекције високоризичним ХПВ вирусима (тип 16 и 18) је у просеку међу 73,4% жена у Европи које имају карцином грлића материце. Сваке године, око 17.500 жена и око 9300 мушкараца у САД-у оболи од карцинома узрокованих ХПВ-ом. Такође, у сваком тренутку, око 1 од 100 сексуално активних одраслих особа има гениталне кондиломе.

Ко би требало да прими ХПВ вакцину?

Деца узраста од навршених 9 година живота би требало да приме вакцину и то пре ступања у сексуалне односе, најбоље са 11 односно 12 година. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до 26. године, а млади мушкарци до 21. године живота. Такође, вакцина се препоручује мушкарцима са повећаним ризиком у понашању за добијање полно преносиве инфекције.

Неопходно је истаћи да имунизација против ХПВ-а не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Добро организовани скрининг програми (примена скрининг теста Папаниколау теста) могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце. Поред Папаниколау теста, може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне PCR технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе. У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити Папаниколау тест (ПАП тест). Док траје сексуална активност, препоручује се да се ПАП тест уради једном годишње.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, лекар на специјализацији из Интернистичке онкологије, ОБ Панчево.

Извори:

http://mediscopia.com

https://www.batut.org.rs

https://www.zdravlje.org.rs