1 2 3 4 5

Вести



ЗАШТО МЛАДИ КОРИСТЕ ДРОГЕ И КАКО СЕ РАЗВИЈА ЗАВИСНОСТ ОД ДРОГА?

У својој вечитој тежњи да доживе задовољство, млади понекад посежу за дрогама. Животна истина лежи у томе да што више обезбедимо среће и задовољства без вештачких стимуланаса “хемијских штака“, утолико је наш живот испуњенији, садржајнији, богатији. Током развоја важно је да се ускладимо са реалношћу и нормама ужег и ширег окружења. Савлађујући бројне препреке на путу задовољења потреба човек се психолошки развија.

Дроге се младима чине као “пречица“ којом се брзо, лако и без напора стиже до циља. Кад се једном уђе у замку дрога, убрзо се схвати да лажно задовољство све више и више исчезава, а остају само последице зависности које подразумевају присилу узимања дрога. Све друго тада постаје неважно, битно је само узети дрогу и тако „се средити“, тј.смирити се. Разорне последице коришћења дроге су видљиве на свим пољима-телесном, психолошком, интелектуалном, социјалном,духовном...

Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз више фаза, а све почиње радозналошћу која је праћена недовољном информисаношћу младе особе.Млада особа стиче своја прва искуства са дрогама(или алкохолом) најчешће у друштву својих вршњака. Без довољно развијеног самопоуздања, снажно жели да се осети прихваћеном међу вршњацима. Фасцинирана вршњацима који пију или користе дрогу, изгледа јој да се они много боље забављају. Лако прихвата митове који су уобичајени међу младима, „сви то раде, није ништа страшно“.

У следећој фази млада особа учи да користи дроге и открива да помоћу њих може мењати своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву које јој даје осећај сигурности. У овој фази се обично користе такозване „уводне дроге“-алкохол, цигарете, марихуана, лекови за смирење. У овој фази се још увек не размишља о последицама, али се повремено јавља осећај кривице јер зна да чини нешто недопуштено.

У следећој фази долази до редовне употребе дрога, при чему се развија лични однос према њима. Коришћење дрога се више не везује само за групу, већ за одређене ситуације, када млада особа жели да се „опусти“. Дрога се користи викендом, а понекад и радним данима.

Промене временом постају све очигледније, а неке од ових промена су директна последица деловања на мозак. Младе особе запостављају личну хигијену, школу и све више напуштају пријатеље који не користе дрогу. Улази се у период редовне употребе, односно зависности, при чему се губи контрола над својим животом. Мисли и активности су усмерене на набавку дроге, те уколико се до ње не дође јавља се раздражљивост, апатија, умор, депресивност тј.симптоми апстиненцијалне кризе. Да би се дошло до дроге креће се са крађама, лажима,сукобима са законом, напуштањем школе.

Последња фаза је фаза „живота у паклу“ када дроге више не пружају никакво задовољство, али постоји снажна потреба да се оне узму како би се особа смирила и „постала нормална“. Депресија, осећај стида,кривице су све више израженији, тако да се јавља и размишљање о самоубиству. Зависник све више и чешће користи дрогу, најчешће интравенски. И телесно и психички пропада. Ризично и самодеструктивно понашање је све учесталије. Односи у породици су крајње поремећени, а зависник је параноидан и веома агресиван. Зависник изгледа и осећа се као дупло старија особа, као тежак болесник, пати од последица дуготрајне потхрањености, хроничног бронхитиса, обољења јетре и разних инфекција.

Дроге скоро увек изазивају психичку, а у неким случајевима и јаку физичку зависност. О зависности говоримо када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на дрогу.

Извор: http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/195-novembar-mesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti?fbclid=IwAR0R7w99xDesN57y4w0F__hIOU8MGJ4RQ2GA7oS_IgTmSnx-2SxawHAMJw0