22. април – Дан планете земље

Сваке године, 22-ог априла обележава се Међународни дан планете Земље у циљу скретања пажње грађанима на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Данашњи дан се од 1970. године у целом свету обележава као Међународни дан наше планете.

Обележавање овог дана иницирао је амерички сенатор Гајролд Нелсон. Значај обележавања тог датума је упозорење на опасности које прете животу на Земљи, екосистемима и урбаним зонама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена, како би светска популација постала свесна своје одговорности према планети на којој живи и тако смањила негативан утицај на животну средину.

Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумрања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађењем животне средине. Људи су несумњиво највећи кривци мењања климе читаве планете и нарушавања природне равнотеже својим активностима: климатским променама (глобално загревање услед „ефекта стаклене баште“), крчењем шума, губитком станишта, трговином и криволовом, неодрживом пољопривредом, загађењем пестицидима. Последице су далекосежне, а као крајњи „корисник“ јавља се човек, који страда од негативних последица по здравље због својих сопствених поступака.

Када се говори о климатским променама не мисли на природне циклусе загревања и хлађења, већ на промене које су изазване људском активношћу. Вода и ветар покрећу млинове вековима, док сагоревање дрвета ослобађа топлоту која служи за грејање итермичку обраду хране, ипак то је био само почетак и коришћење тек мањег дела енергетског потенцијала који је био на располагању.Фосилна горива лежала су свуда око нас чекајући да нађемо ефикасан начин да их искористимо, а то се коначно догодило проналаском парне машине који је означио почетак индустријске револуције. Готово сав напредак наше цивилизације у последњих две стотине година напајан је енергијом коју смо добили из фосилних горива, али то није дошло без цене. Дугогодишња производња и сагоревање угља, нафтних деривата и природног гаса довели су до повећања концетрације гасова који изазивају ефекат стаклене баште у атмосфери и то ће имати дугорочне последице по климу наше планете.

Глобално загревање ( промена температуре на нашој планети) изазвају и бројне друге последице попут:

Топљења поларних капа и глечера

Пораста нивоа мора

Промене образаца падавина=>поплаве

Повећане учесталости екстремних временских догађаја=>исушивање река, језера, мочвара

Ацидификације (повећање киселости) океана=>промене биодиверзитета

Повећање концентрације гасова стаклене баште у атмосфери доводи до пораста температуре и то је најважнији аспект климатских промена.Топлији временски услови узрокују остале последице промене климе попут нестајања поларних капа и глечера који се топе, пораста нивоа мора, промене образаца падавина, повећане учесталости екстремних временских догађаја и повећање температуре и киселости океана.Промене у нашој клими имају велике последице и на количину и интензитет падавина. Природу ових промена је доста теже предвидети него остале последице климатских промена и у зависности од тога који део планете посматрамо ефекти могу бити врло различити, те зато у овом тренутку није могуће давати прецизне прогнозе. Ипак оно што је већ сада познато јесте да ће суви региони постати још сувљи, тј. да ће се у регионима са малом количином падавина оне додатно смањити, а да ће влажни региони искусити повећање падавина. То значи да ће предели који се већ сада суочавају са недостатком воде у будућности имати још веће проблеме. Иако се не може са великом сигурношћу говорити о квантитативним променама оно што је велики број истраживања показао јесте тренд да падавине трају краће, али да буду снажније (нпр. уместо да киша пада недељу дана умерено, иста количина воде ће пасти током два дана).Већ сада је примећен повећан број екстремних догађаја са великим количинама падавина, највише у регионима Европе и Северне Америке, али и у осталим региона света, и очекује се да ће они постати све чешћи и јачег интензитета.То ће у значајној мери повећати опасност од поплава, а могућа је и велика штета пољопривреди.Ако се не смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште у годинама које долазе нас очекују и чешће суше и поплаве, као и снажније и разорније олује које углавном погађају области у којима живе сиромашни, попут Кариба и Југоисточне Азије и ту изазивају велику материјалну штету.

Просечан ниво мора порастао је за преко 20 центиметара од краја 19. века до данас, с тим што је у последњих 20 година брзина раста повећана. У зависности од различитих сценарија будућих емисија научници предвиђају да би до 2100. године просечан ниво мора могао да порасте између 40 и 80 центиметара у односу на почетак 21. века.Два главна разлога за пораст нивоа мора јесу термална експанзија воде у океану и топљење поларних капа и глечера. Како се океан загрева, вода у њему се шири и процене су да је чак 50% забележеног пораста нивоа мора проузроковано овим.Други велики разлог, топљење глечера и поларних капа, могао би у будућности још више да допринесе проблему. Ледени покривачина Антарктику и Гренланду садрже довољно воде да подигну ниво мора за 60 метара!!!

Угљен-диоксид из ваздуха упијају океани, тј он се раствара у води и ту наставља да постоји у форми угљоводоничне киселине. Зато повећана концентрација овог гаса у атмосфери значи и више угљоводоничне киселине у океанима што доводи до повећања њихове киселости односно ацидификације. Иако овај процес није директно повезан са климатским системом, посматра се у склопу климатских промена зато што је директна последица повећане концентрације гасова стаклене баште у атмосфери.Повећана киселост океана доводи до разградње калцијумкарбоната, елемента који многе морске врсте користе да направе своје оклопе, опстанак свих ових животиња угрожен је у киселијим океанима. Смањење броја јединки или чак нестанак било које од њих представља велики губитак за човечанство и нарушава деликатне екосистеме који постоје у природи, али осетљивост једне врсте на повећану киселост океана захтева посебну пажњу. Реч је о фитопланктонима који представљају главни извор хране за многе становнике мора и океана.

Поред тога што постају киселији, океани постају и топлији, а то веома негативно утиче на још једне важне чиниоце екосистема– коралне гребене. Повећана температура доводи до њиховог масовног избељивања и одумирања (око 27% корала је већнестало).Корали имају неколико важних функција. Они чине станиште великом броју врста и представљају најприступачнија места за риболов која су доступна и сиромашнијем делу становништва. Њихово нестајање угрозиће опстанак многих врста риба које више неће имати где да се мресте. Поред улоге у риболову корални гребени обављају још једну важну функцију, а то је смањивање снаге таласа који допиру до обале и доприносе ерозији земљишта. Због тога њихово даље нестајање не представља опасност само по животиње, већ и људе.Топлији океани ће такође значити и сељење многих врста на север у потрази за хладнијим водама. То може представљати проблем за велики број људи у екваторијалним и тропским пределима који доста зависе од риболова. Температура океана је један од фактора који утичу на снагу тропских олуја, топли океани служе као погонско горивно олујама чинећи их јачим и разорнијим. Дужи периоди без кише повећавају опасност од шумских пожара.

Текст на основу извора уредила др Јована Мариновић, Одељење за радиолошку дијагностику, ОБ Панчево.

Извори -www.batut.org.rs