ЦЕРВИКАЛНА ИНТРАЕПИТЕЛИЈАЛНА НЕОПЛАЗИЈА- ЦИН
Цервикална интраепителијална неоплазија (ЦИН)- Цервикална дисплазија- Цервикална интерстицијална неоплазија је преинвазивна промена на грлићу материце, за коју се данас зна да, иако се не лечи, у већини случајева се спонтано повлачи. Међутим, ова промена се током времена може развити у инвазивни карцином или рак грлића материце. Инциденција и стопа смртности од грлића материце знатно је смањена после увођења цитолошког скрининга применом "Papanicolau" теста. "Bethesda" систем за инетрпретацију налаза "Papa" размаза установио је уједначеније дијагностичке критеријуме и смањио грешке у инетрпретацији цервикалне цитологије. У хистопатологији, ЦИН терминологија дели прекурсоре сквамоцелуларног карцинома у три групе ЦИН I, ЦИН II и ЦИН III. Хумани папилома вирус (ХПВ) је најважнији етиолошки агенс у патогенези ЦИН лезија и цервикалног карцинома. Недавно је показано да је перзистентна ХПВ инфекција неопходна за морфолошке промене у сквамозним ћелијама грлића материце.
ЦИН је преканцерозно стање код ког долази до раста абнормалних ћелија у епителу грлића материце. Абнормалне ћелије су оне које се разликују по изгледу и функцији од нормалних ћелија. Израз ,,интраепитена“ означава процес који је локализован на нивоу слузокоже (епитела), а неоплазија подразумева раст нових ћелија. Други назив за ЦИН је цервикална дисплазија. Важно је знати да присуство ЦИН било ког степена не значи да ће доћи до развоја карцинома. Уколико и дође до појаве малигнитета, за то је обично потребан дуг период, од неколико година. Ова чињеница је веома важна зато што нам даје довољно времена да се предузму одговарајуће терапијске мере. ЦИН се разликује према дебљини епитела који је захваћен, односно у коме су присутне ћелије промењених особина.1.ЦИН I представља дисплазију благог степена, када је промењено 1/3 епитела 2.ЦИН II је средње тешка дисплазија , у којој је промењено 2/3 дебљине епитела 3.ЦИН III је тешка дисплазија, где се абнормалне ћелије могу наћи у целом епителу. ЦИН не изазива никакве тегобе. Некада могу да буду присутни неспецифични симптоми као што је крварење након полног односа. ЦИН обично настаје код жена након инфекције хуманим папилома вирусом, који се преноси сексуалним контактом. Постоји преко 100 типова вируса , а са настанком дисплазије обично су повезани тип 16 и тип 18. Поред поменутих типова ХПВ, постоје још неки фактори који могу да допринесу развоју премалигних промена: старост жене, пушење, употреба имуносупресивних лекова. С обзиром на то да ЦИН не изазива никакве симптоме, до постављања дијагнозе може доћи једино гинеколошким прегледом и ПАПА тестом у току ког се врши анализа изгледа епителних ћелија грлића материце. Уколико је потребно, може да се ради и типизација вируса, односно утврђивање типа ХПВ. У већини случајева, третман ЦИН није компликован. Уколико се успостави дијагноза ЦИН одређеног степена, гинеколог на основу свих доступних урађених анализа одређује да ли ће се промена само пратити и контролисати гинеколошким прегледима у одређеним временским размацима, или ће предложити уклањање промена.
Етиологија Цервикална интраепителијална неоплазија је примарна болест полно активних жена, а због фактора ризика, сматра се и полно преносивом болешћу, за чији развој најзначајнију улогу има ХПВ инфекција.
Дијагноза Основни критеријум за дијагнозу интраепителне неоплазије су: -Неједнакост у облику и величини ћелија и једара -Поремећај сазревања -Поремећај односа цитоплазма-једро -Присутност митоза Цервикална интраепителна неоплазија је асимптоматско обољење и открива се само при контролном прегледу, методама колпоскпије и цитодијагностике. Патолошке колпоскопске слике (мозаик, пунктација, леукоплакија, атипична васкуларизација, јод негативне неме зоне) указују на постојање патолошког процеса (portio vaginalis uteri) и захтевају његово хистолошко разјашњење после биопсије. Апликација 3% сирћетне киселине и Шилеровог раствора при колпоскопији, омогућују узимање тзв.циљане биопсије, тј. добијање репрезентативног узорка ткива. Хистопатолошки преглед тог узорка ће показати да ли постоји ЦИН и ког је стадијума, зависно од проширености патолошких промена у епителу.По најновијој номенклатури ове промене се деле у две групе. Прву чине сквамозне интраепителијалне лезије ниског градуса (ЛСИЛ) у коју спадају ,,condilomata plana“ и ЦИН I, а другу групу чине сквамознеинтраепителне лезије високог градуса (ХСИЛ) у коју спадају ЦИН II и ЦИН III. Ова подела је значајна због приступа овим променама. Уз колпоскопију је од највећег значаја у детекцији ЦИН метода цитодијагностике. Те две технике чине основу цервикалног скрининга, односно организовање борбе против малигние болести цервикса, на бази периодичних контролних прегледа. У последње време се у испитивању ЦИН посебно место даје детекцији хуманих папилома вируса, с обзиром на њихово место у етиопатогенези болести. Еволуција болести је спора, вишегодишња, што даје могућност да се она, иако је асимптоматска, методама детекције на контролним прегледима, правовремено откријe.
Терапија У терапији цервикалне интраепителијалне неоплазије, углавном се користе хируршке методе у облику деструктвиних или ексцизијских метода, које се примењују у амбулантним или болничким условима. Примарни циљ лечења је да се у потпуности одстране и униште ћелије атипичног епитела. У хируршку терапију спадају локалне деструктивне (аблативне) методе: Од локално деструктивних метода најчешће се користе: криотерапија, ласерска вапоризација, радикална дијатермија и хладна коагулација. Иако се локално деструктивне методе боље подносе и имају мање компликација, њихов главни недостатак у односу на ексцизијске методе је немогуће узимање узорака ткива за хистопатолошку анализу. Локално деструктивне методе могу се користити ако је колпоскопија задовољавајућа, тј. ако се у потпуности прикаже зона трансформације, ако не постоји сумња на микроинвазивну или инвазивну болест, као и ако не постоји сумња на жлездану болест. Ексцизионе методе Ове методе су обавезне уколико се колпоскопски не може у целости приказивати зона трансформације или уколико постоји сумња на инвазивну и жлездану болест. Од ексцизијских метода данас се најчешће користе ласерска конизација.
Индикације за ексцизионе методе су: -Ако лезија захвата ендоцервикални канал -Уколико постоје велике комплексне лезије -Код незадовољавајућег налаза (сквамоколумнарна граница није доступна прегледу) -Ако постоји корелација између цитологије и колпоскопије -У случају рекурентне болести Ласерска конизација се најчешће изводи у локалној анестезији уз помоћ ласерских зрака који истовремено режу и коагулишу, тако да је након интервенције крварење минимално. Главни недостатак ове методе је могуће термичко оштећење ткива због чега би била немогућа анализа ивица промене. За разлику од ласерске конизације, термичка оштећења су минимална и не утичу значајно на патохистолошку анализу промене ивица.
Цервикална интраепителна неоплазија је преканцерозно стање код ког долази до раста абнормалних ћелија у грлићу материце. Веома је важно знати да присуство ЦИН не мора да значи да ће доћи до равоја рака грлића материце, а и ако дође до појаве малигних ћелија, потребан је дуг низ година да се развије рак, тако да пацијенткиња има времена да започне са терапијом. Обично жене које су биле заражене ХПВ вирусом могу добити ЦИН, ако се не открије на време. ЦИН се утврђује једино гинеколошким прегледом, тј ПАПА тестом и колпоскопијом, на редовном гинеколошком прегледу, пошто жена иако има ЦИН не осети никакве симптоме, осим појаве крви након полног односа. Због ових фактора ризика је веома битно да се гинеколошки прегледи врше редовно, то јест на 6 месеци. Здравствени радници треба пацијенткињама да објасне ста је ЦИН и приближе значај контрацепције, укажу им на саветовалишта, или психотерапију уколико је потребно.
Текст на основу извора уредила Милица Јовић, гинеколошко- акушерска сестра- струковна медицинска сестра, Одељења гинекологије са акушерством Опште болнице Панчево
Извор:
Литература 1. Шимунић В. Гинекологија 2 изд. Загреб Наклада Љевак 2001. 2. Драгомир М. Зорица Б. Александра М. ,,Гинекологија и акушерство са негом“ Завод за уџбенике Београд, 2012. 3. Витковић Л, Mијовић M, Tрајковић Г, Јakoвљевић С. Хистолошко-цитолошка корелација налаза и поузданост papanicolau теста у oткривању премалигних и малигних промена на грлићу материце. "Praxis Medica". 2015;44:23–31. 4. Поповић-Лазић Ј. Дијагностика и лечење обољења цервикса,вагине и вулве. Колпоскопски атлас. "Elit-Medica" 2006; 23-6.