Терминална бубрежна слабост и улога дијализе у лечењу бубрежне инсуфицијенције

Терминална бубрежна слабост представља крајњи стадијум акутних као и хроничних бубрежних болести.Терминална бубрежна слабост је стадијум бубрежне болести где је, ради спасавања пацијентовог живота, неопходна примена неких од метода замене бурежне функције, нека од врста дијализе или трансплантација бубрега.

Када знамо да је неопходно укључити дијализу, и зашто долази до тога? У одређеном броју случајева пропадање бубрежне функције је без симптома док не дође до терминалне, последње фазе болести. Неопходно је поменути да је по истраживањима потребно да 80% ткива бубрега пропадне да би се ови знаци и симптоми појавили. Први показатељ пропадања бубрега јесте пораст у лабораторијским маркерима бубрежне функције (повећавају се нивои урее и креатинина -тзв уремија), затим могу бити поремећени електроилити, ниво беланчевина и крвна слика ( у хроничној бубрежној болести јавља се малокрвност- анемија, те се у мокраћи могу наћи различити патолошки налаз- протеини, крв, ћелије и слично. Од симптома бубрежне болести издвајају се замор, малаксалост, недостатак апетита, мучнина, отоци, и висок крвни притисак, гушење и друго. Индикације за дијализу,односно за увођење замене бубрежне функције су тешка клиничка стањакао што су: тешка хиперкалијемија (вишак калијума у крви) који може довести до компликација-срчани застој и друго, затим , хиперволемија (вишак воде у организму), крварење и ацидоза, који не реагују на конзервативну терапију, као и мука, повраћање, замор, губитак тежине, коштане промене, сексуална дисфункција, грчеви у ногама, свраб по кожи, сува, перутава кожа, уз клиренс креатинина (Ццр) мањи од 10 мл/мин (ово је приближна процена, сваки пацијент се процењује индивидуално у односу на клиренс).

Најчешћи узроци хроничне бубрежне болести јесу: лоше регулисан дијабетес мелитус, са око 45% новодијагностикованих случајева. Приближно 30% пацијената са хроничном, терминалном бубрежном болешћу приписан је лоше регулисаној хипертензији, мада није јасно да ли је у овим случајевима хипертензија узрок или последица васкуларне болести или неког другог узрока бубрежне инсуфицијенције. Други, досата ређи узроци терминалне бубрежне болести су гломерулонефритис, полицистична болест бубрега и опструктивна уропатија ( блокада мокраћних путева тумором или камењем). Пошто у терминалној бубрежној слабости није довољно симптоматско лечење, као у претерминалној фази бубрежних болести због пропадања бубрежне функције, неопходно је у термионалној фази увести неку од метода замене бубрежне функције – дијализу, или у ретким случајевима, када се постигну одговарајући услови-трнасплантација бубрега.

Постоје два модалитета дијализе који се користе за замену бубрежне функције- хемодијализа и перитонеумска дијализа.

С обзиром на широку доступност дијализе, продужен је живот стотина хиљада пацијената са терминалном бубрежном болешћу. Према истраживањима у САД, само у Сједињеним Америчким Државама тренутно постоји око 615.000 пацијената са терминалном бубрежном слабошћу , а за огромну већину неопходна је дијализа.Стопа умирања од терминалне бубрежне болести драстично је смањена употребом дијализе.

Хемодијализа је једна од метода за замену функције бубрега. Обавља се преко апарата за дијализу и дијализатора (синтетске мембране), уз коришћење течности за дијализу. За дијализу је неопходно постојање приступа циркулацији ( дијализни катетер, графт или фистула ). Дијализни апарати функционишу по физиолошком принципу дифузуије, где крв пролази кроз систем са дијализатором, који нема токсичних отпадних продуката метаболизма, нема других матереија који се елиминишу диојализом, тако да те материје прелазе из крви у дијализатор, и даље се елиминишу. Неопходна је примена Хепарина за разређивање крви, да би се избегло згрушавање и тромбоза у самом апарату. Тако прочишћена крв се враћа назад у организам . Просечно хемодијализе трају 3-4 сата, а количина течности која се исфилтира и избаци овом методом дијализе зависи од телесне масе, старости, уноса тешности, те клиничке процене Нефролога или лекара на дијализи. Предност хемодијализе су ефикасност, те безбедност и мања могућности животно угрожавајућих инфекција, те практично недостатак апсолутних контраиндикација.

Перитонеумска дијализа је метода замене функције бубрега која се одвија преко природне мембране- у трбуху. Принципи перитонеумске дијализе су уливање различитих дијализних раствора различите концентрације матерјиа и молекула, који омогућавају дифузију штетних материја у трбушну дупљу, те њихово избацивање из трбуха катетером из трбуха. Ова дијализа дуже одржава резидуалну функцију бубрега него хемодијализа. Како је резидуална функција бубрега у корелацији са преживљавањем болесника у терминалној фази хроничне инсуфицијенције бубрега, то би могло да фаворизује ову врсту дијализе. Индикације за перитонеумску дијализу. Перитонеумска дијализа је метода избора код болесника са терминалном ХБИ који су кар-диоваскуларно нестабилни (имају неку озбиљну срчану болест), код којих је немогуће направити васкуларни приступ за хемодијализу или су могућности прављења овог приступа исцрпљене. Осим тога, препоручује се болесницима код којих се планира скорија трансплантација бубрега, код болесника са вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ), школске деце, запослених, али и услед недостатка места на хемодијализи или велике удаљености центара за хемодијализу.

Да ли је само дијализа довољна за нормалан живот пацијената са терминалном бубрежном болешћу- дијализно зависних пацијената? Апсолутно не. Поред саме дјализе нашим пацијентима дајемо и више различитих лекова у зависности од клиничке презентације и лабораторијског статуса: лекови за притисак, гвожђе, еритропоетине, као и многе друге лекове, витамине и слично. Неопходно је придржавање адекватног хигијенско-дијететског режима, неопходно је лимитирати унос соли и течности, те хране богате калијумом, фосфатима и калцијумом, индивитуално у складу са лабораторијским резултатима.

Како избећи бубежну болест и потребу за дијализом? Неколико практичних савета: Уколико имате неку од горе поменутих болести ( хипертензију, дијабетес мелитус, гломерулонефритис и др.) неопходна је редовна контрола код лекара, нефролога или других специјалиста. Придржавајте се савета лекара, Негујте своје бубреге (ако се двоумите да ли да досолите ручак, немојте), дајте својим бубрезима течности, избегавајте газирана, енергетска и друга вештачка пића, јер наши бубрези памте све.

Текст уредио др Видоје Крсмановић, лекар на интерном одељкењ ОБ Панчево, одсек нефрологије са хемоидијализом.

Извори

1) Интерна медицина Либри медицорум издавач МФУБ, уредници Драган Мицић, Небојша Лалић.

2) Харисонов приручник интерне медицине 20. Издање Дата статус Београд

3) Харисонови принципи интерне медицине издавач Дата статус Београд.