1 2 3 4 5

Вести



Утицај хемијског и биолошког загађења на здравље људи

Климатске промене утичу на квалитет ваздуха повећањем хемијског (пораст концентрације сумпорног и азотног оксида, озона, финих честица, прашине) и биолошког загађења (повећано стварање и повећана алергогеност полена и плесни). Сумпордиоксид и азот диоксид настају сагоревањем фосилних горива, а њихово испуштање у атмосферу доводи до киселих киша и погоршања квалитета ваздуха.

Штетни ефекти озона и малих честица манифестују се повећањем инциденце и преваленце болести респираторног система, ( астма, бронхитис, упала плућа, карцином плућа ) и кардиоваскуларног система (атеросклероза, инфаркт миокарда, тромбоза дубоких вена, емболија плућа).

Ранији почетак и каснији завршетак сезоне вегетације и цветања биљака доводи до пораста концентрације полена у ваздуху. Алергогеност полена се повећава у хемијским реакцијама са озоном и угљен диоксидом. Већа концентрација и алергогеност полена у ваздуху, промене у географској дистрибуцији, појава алергогених биљака на већим надморским висинама, као и додатни провоцирајући фактори, климатски фактори попут метеоролошких промена, кишних периода, промене температуре и влажности ваздуха, повећана емисија издувних гасова у саобраћају и индустрији, повећано коришћење пестицида, доприносе експанзији алергијских болести код деце и погоршања постојећих хроничних респираторних болести код одраслих. Астма, алергијски ринитис и атопијски дерматитис ће у 21.веку достићи ниво пандемије.

Извор хемикалија такође могу бити елементарне непогоде услед којих може доћи до уништавања складишта у којима се чувају отровне супстанце, или до изливања отпадних вода, што доводи до загађења воде, земљишта и ваздуха тешким металима и другим хемикалијама и њиховим продирањем у тло, што може имати дугорочан директан тератогени, мутагени и имунотоксични учинак на човека. Све је већа концетрација у животној средини токсичног метала арсена, као и полихлорисаног бифенила (ПСБ), који се налазе у токсичном отпаду, отпадним водама, хемикалијама.

Повећано коришћење инсектицида, хербицида и пестицида у пољопривреди, као и поремећај у њиховој разградњи, могу резултовати у накупљању штетних материја у намирницама, у концетрацијама које превазилазе дозвољене границе и повећавају ризик од настанка поремећаја у исхрани, здрављу и развоју. Са друге стране, услед повећања падавина и поплава, повећава се запрашивање против комараца. Повећано коришћење органохлорних инсектицида, као и препарата у којима се налазе, доводе до поремећаја раста и развоја код деце.

Закључак: Негативни утицај људске активности мења састав глобалне атмосфере на земљи, првенствено повећањем емисије гасова стаклене баште, што доприноси глобалном загревању. Дуго време елиминације ових гасова из атмосфере указује на опасност од настанка неповратних промена будуће климе и њеног трајног негативног утицаја на здравље људи. Предвиђања о могућем порасту температуре на површини земље, са негативним последицама на биљни и животињски свет, али и на хуману популацију, указују на неопходност имплементације мера адаптације на долазеће климатске промене.

Текст на основу извора уредила Др Андреа Бискуповић, клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево

Извор: Galenika Medical Journal, 2024. година