Аутизам

Аутизам се дефинише као развојни поремећај који карактерише склоност у понашању и комуникацији које утичу на способност особе да управља друштвеним интеракцијама и такође узрокује репетитивно и ограничено понашање. У свету, преко 7.500.000 људи потпада под спектром аутизма.

Појам „аутизам“први пут је 1911. године искористио психијатар Еуген Блеулер, који је овим термином желео да опише специфичан скуп симптома који су се тада сматрали симптомима шизофреније, односно, као изражено социјално дистанцирање.1943. године, педијатријски психијатар др Лео Канер је у свом чланку „Аутистички поремећаји афективног контакта” окарактерисао аутизам као друштвени и емоционални поремећај, а 1944. Ханс Аспергер је објавио „Психопатолошки чланак о аутизму” где је описао аутизам као поремећај нормалне интелигенције деце која имају потешкоћа са социјалним и комуникацијским вештинама. Ови чланци су били важан допринос студијама које су помогле да се аутизам класификује као поремећај одвојен од шизофреније 1980. године. Уз континуирано праћење и истраживање о аутизму, 2. април је Генерална скупштина Уједињених нација, Резолуцијом 62/139 прогасила „Светским даном аутизма“. Званична декларација је постављена 18. децембра 2007. године, са идејом како би се земље чланице подстакле да предузму акцију у подизању свести о особама са поремећајем из аутистичног спектра и пруже подршку истраживању и проналажењу нових начина за побољшање здравља и инклузије.

2. април је Светски дан подизања свести о аутизму. Не постоји бољи начин да прославимо овај дан него да постанемо свесни карактеристика људи са овим стањем, научимо како да сви ми суделујемо и повећамо сопствено разумевање о овом стању и промовишемо једнакост и људска права особа са аутизмом. Коначно, појам аутизма као спектра је 2013. године развила „Америчка психијатријска асоцијација” у петом издању „Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје” комбиновањем свих поткатегорија аутизма и сродних стања у једну јединствену категорију, укључујући различите карактеристике, озбиљност и приказ симптома.

Како се манифестује аутизам?

-Недостаци социјално-емоционалног реципроцитета, који се крећу, на пример, од абнормалног друштвеног приступа и неуспостављања нормалног разговора до смањеног дељења интереса, емоција или афекта – често је немогуће започети друштвену интеракцију.

-Недостаци невербалног, комуникативног понашања који се користи за социјалну интеракцију, у распону од лоше интегрисане вербалне и невербалне комуникације (на абнормалности у контакту очима и говору тела или недостатке у разумевању и употреби гестова) до потпуног недостатка израза лица и невербалне комуникације.

-Недостаци у развоју, одржавању и разумевању односа, у распону од потешкоћа у прилагођавању понашања различитим друштвеним контекстима до одсуства интересовања за вршњаке.

-Стереотипни или понављајући моторни покрети, употреба предмета или говора (нпр. једноставни моторички стереотипи, превртање предмета, ехолалија).

-Инсистирање на истоветности, нефлексибилно придржавање рутине или ритуализовани обрасци вербалног или невербалног понашања (нпр. екстремна узнемиреност при малим променама, потешкоће при променама, ригидни обрасци размишљања, ритуали поздрављања, потреба да се иде истим путем или једе исту храну сваки дан).

-Веома ограничени, фиксирани интереси који су абнормални по интензитету или фокусу (нпр. снажна везаност или преокупација необичним објектима, претерано ограничени или персеверативни интереси).

-Хипер или хипореактивност на ствари из околине - нпр. очигледна равнодушност према болу/температури, негативан одговор на специфичне звукове или текстуре, прекомерно мирисање или додиривање предмета, визуелна фасцинација светлима или покретом.

Ови симптоми су резултат основних изазова у способности детета да доживи свет сопственим чулима.

Када су ови изазови значајни, они ометају способност детета да расте и учи, и могу довести до дијагнозе аутизма.

Иако се о обраску понашања деце под спектром аутизма доста говори униформно – морамо напоменути да нека деца могу да се фокусирају, присуствују и да се ангажују у односу са другима, али могу само на ограничен начин да учествују у напредном току комуникације, јер им је тешко смислено користити језик или повезати идеје за логично размишљање. Друга деца показују извесно савладавање основа и способност да се укључе у сложенију комуникацију, као и способност да креирају идеје и логички их користе, али су веома ограничени у свом капацитету да примене ове способности у разним ситуацијама. Према томе, иако нека деца могу да испоље уобичајене симптоме који доводе до дијагнозе поремећаја из аутистичног спектра, њихови индивидуални обрасци – а самим тим и њихова развојна путовања – су прилично различити.

Савети за родитеље деце која потпадају под спектром аутизма

-Научите што је више могуће о поремећајима из аутистичног спектра

-Повежите се са другим родитељима деце са аутизмом

-Потражите стручну помоћ за одређене проблеме

-Одвојите време за себе и друге чланове породице

Имати дете са аутизмом утиче на целу породицу. То може бити стресно, дуготрајно и скупо. Важно је обратити пажњу на физичко и емоционално здравље целе породице. Специфичне дијагностике и терапије нема, али је едукација и свакодневно учење о аутизму као и детету као индивидуи пресудно како би се што једноставније дете интегрисало у друштвено заједницу.

Текст на основу извора припремио др Владимир Чукић, одељење за Неурологију Опште болнице Панчево.

Извори:

https://www.icdl.com/parents/about-autism

https://autismsociety.org

https://www.psychiatry.org/patients-families/autism/what-is-autism-spectrum-disorder