9. јун – Дан борбе против акутног можданог удара

Акутни мождани удар (инфаркт мозга, инсулт, шлог, мождана кап) је болест која настаје услед запушења крвног суда (акутни исхемијски мождани удар- 75-80% болесника) или прскања крвног суда и изливања крви у мозак или око мозга (акутни хеморагијски мождани удар - 20-25% болесника).

Акутни мождани удар (АМУ) је веома озбиљна болест, трећи узрок смрти у развијеним земљама света, после срчаних болести и рака, а други узрок смрти у целом свету. У нашој земљи АМУ је први узок смрти код жена, док је код мушкараца на другом месту, уз процену да сваких 20 минута неко доживи, а сваких 60 минута неко умре од можданог удара. Највећа стопа смртности је присутна у првих месец дана болести и износи чак до 23%. Осим што се ради о болести са веома високом смртношћу, подједнако је озбиљна и чињеница да је ово неуролошка болест са највећим степеном инвалидитета. Рачуна се да се тек око половине свих преживелих врати некој врсти запослења, а да око 20-30% није способно за преживљавање без помоћи другог лица. Ово је, такође, болест са високим процентом понављања, тако да ће сваки трећи болесник, у периоду од 5 година, поново доживети мождани удар.

Фактори ризика и спречавање можданог удара-

Фактори на које се не може утицати:

Пол - мушкарци чешће оболевају од жена, али је смртност већа код жена, старост - број оболелих од можданог удара расте са годинама старости, раса и етничка припадност - чешће јављање код припадника црне расе, наследни - удружено дејство генетских фактора, фактора средине и стила живота.

Фактори на које се може утицати:

Повишен крвни притисак - три пута повећава ризик за настанак можданог удара.Одржавање нормалних вредности крвног притиска (до 140/90ммХг) смањује ризик за око 40%. Шећерна болест - мождани удар се два пута чешће јавља код особа са овом болешћу у односу на оне са нормалним вредностима шећера у крви.Пушење цигарета - повећава ризик за 50% у свим старосним групама. Ризик једва пута већи код страсних пушача од оних који повремено пуше. Прекид пушења враћаризик на уобичајени тек после 2 до 5 година. Поремећај масти у крви - корекција овог поремећаја, променом начинаисхране и/или лековима смањује ризик од настанка можданог удара и до 30%.Кардиолошки поремећаји - фибрилација преткомора, акутни инфаркт срца, дилатативна кардиомиопатија, болести срчаних залистака, ендокардитис и дефекти на срчаним преградама узрок су 1/5 исхемијских можданих удара.Гојазност - повећава ризик за мождани удар, али је често удружена са шећерном болести, повишеним крвним притиском, повишеним вредностима масти у крви и чешћа је код старијих људи. Физичка неактивност - активно вежбање је удружено са смањењем ризика од можданог удара. Препорука је свакодневна шетња у трајању од 30 минута. Начин исхране - правилна исхрана са најмање пет оброка који садрже воће и поврће, интегралне житарице, незасићене масти и омега3-масне киселине, риба најмање једном недељно и дијета са мало соли смањује ризик од настанка можданог удара.

Злоупотреба алкохола - особе које прекомерно пију алкохолна пића су у повећаном ризику за мождани удар. Међутим, узимање 1 до 2 пића дневно смањује ризик од можданог удара (пожељна је чаша црног вина дневно). Метаболичке болести (нпр. хиперхомоцистеинемија) - узрок је смањено уношење или ресорпција витамина Б12 и фолне киселине и такви болесници су у повећаном ризику за настанак можданог удара. Супституциона терапија хормонима и употреба оралних контрацептива - повећава ризик, те се њихова употреба не саветује уколико већ постоје други факториризика.

У спречавању ове болести, поред деловања на поменуте факторе ризика, на располагањусу нам и антитромботичка терапија (антиагрегациона и антикоагулантна) и хируршко лечење (каротидна ендартеректомија).Брза дијагноза и адекватна терапија су кључ за смањење смртности и повећање шансе за опоравак после можданог удара. Најважније је препознавање симптома од стране пацијента или фамилије и хитно позивање службе хитне медицинске помоћи.

Симптоми који указују на мождани удар: изненадна слабост, одузетост и/ или утрнулост једне половине тела (лице, рука, нога), изненадна конфузност, уз говорне сметње, отежано изговарање и/или разумевање туђег говора,изненадне сметње вида на једном или оба ока,изненадне тешкоће у ходу, вртоглавица, губитак равнотеже, координације, нагло настала главобоља, за коју се не зна узрок, најчешће праћена и мучнином.

У свету се користи тест који омогућава брзу оријентацију да ли се евентуално ради о можданом удару (FAST тест). Он обухвата следећапитања:

Да ли вам се лице искривило? Да ли имате слабост руке? Да ли имате сметње са говором?

Ако позитивно одговорите на било које питање неопходно је да хитно позовете хитну помоћ (тел. 94), јер ВРЕМЕ ЈЕ МОЗАК!!!

Акутни мождани удар је хитно стање које захтева и брзу примену одговарајуће терапије. Данашња медицина, како у свету тако и у нашој земљи, пружа могућност савременог лечења свим болесницима који дођу у прва три (евентуално 4.5) сата од почетка болести. Фибинолитичка терпија омогућава разградњу тромба и поновно успостављање пролазности крвног суда. Њена примена под строгим индикацијама има повољан ефекат на ток болести и ови болесници имају 30% већу шансу да после 3 месеца буду без или са минималним неуролошким оштећењем. Међутим, ова терапија повећава ризик за накнадну појаву можданог крвављења које може угрозити живот болесника, али сама терапија не повећава смртност болесника у односу на оне који ту терапију нису примили. Поред фибринолитичке терапије, у акутној фази можданог удара примењује се и антитромботичка терапија (антиагрегациона и антикоагулантна). Антиагрегациона терапија се примењује у циљу спречавања поновног стварања тромба, док се болесници код којих је тромб доспео са неког удаљеног места (срца, плућа, великих крвних судова,) лече антикоагулантном терапијом.

У акутну терапију се убраја и терапија која делује на смањење отока мозга, а у тој групи лекова су: манитол, диуретици, хипервентилација, као и неурохируршке интервенције. Рехабилитација је сложен процес оспособљавања за самосталан рад и живот особа које су потпуно или делимично изгубиле своју радну способност. Рехабилитација обухвата негу и спровођење физикалног третмана, чија рана примена спречава појаву рана на кожи од лежања, појаву контрактура и остеопорозе, запаљење плућа и уринарног система, дубоке венске тромбозе и плућне емболије, опстипације, а за коначан циљ има функционално оспособљавање болесника у највећој могућој мери. Функционално оспособљавање започиње наредног дана после можданог удара у случају тромбозе и емболије, уколико то опште стање пацијента дозвољава. Од самог почетка пацијента треба подстицати да сам мења положај у постељи и да прелази у седећи положај, уз придржавање руком, да сам користи гуску и лопату. У осталим активностима (храњење, облачење, лична хигијена, тоалета, свлачење и др.) пацијент мора да што раније узме активно учешће са незахваћеним екстремитетима, а чим се појаве функције у одузетим екстремитетима и ти екстремитети се морају укључити у програм функционалне рехабилитације.

Компликације можданог удара могу да се поделе на ране и касне. И једне и друге успоравају опоравак и повећавају смртност оболелих. У ране компликације убрајамо поремећаје функције мокраћне бешике (немогућност спонтаног мокрења или вољног задржавања мокраће), уринарне инфекције и запаљења плућа, тромбозе дубоких вена и плућне емболије, поремећаји срчаног ритма, епилептички напади, психомоторни немир, промене на кожи услед дужег лежања. Касне компликације се јављају више недеља или месеци након можданог удара. То су најчешће психијатријске компликације (емоционална нестабилност, депресија, психоза, анксиозност, равнодушност), деменција, епилепсија, спастицитет, остеопороза, сексуална дисфункција.

Текст на основу извора уредила др Јована Мариновић, Одељење за радиолошку дијагностику, ОБ Панчево.

Извори- Национални водич за акутни исхемијски мождани удар,

Министарство здравља РС, Београд, 2004, материјал са сајта Болнице Свети Сава .