28. јул – Светски дан борбе против хепатитиса

Светски дан борбе против хепатитиса обележава се 28. јула сваке године у циљу подизања свести о значају вирусних хепатитиса, упалних процеса јетре који узрокују тешка обољења и карцином јетре.

Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус хепатитиса Б. Више од 300 милиона људи је заражено хепатитис Б или Ц вирусом.Према последњим подацима СЗО, годишње се региструје око 3 милиона нових инфекција проузрокованих вирусом хепатитис Б и Ц, на сваких 30 секунди умре једна особа. 90% особа са вирусним хепатитисом Б и 80% са хепатитисом Ц нема симптоме болести и не зна да су заражени вирусом. Најзаступљенији су код маргинализоване популације као што су зависници од дрога, затвореници, хомосексуалци, мигранти и људи оболели од ХИВ инфеције, али и здравствених радника, пацијената на хемодијализи, код деце. Хронични хепатитис Б и Ц узрокују велика оштећења јетре, појаву канцера јетре, смрти недоношчади.Хронични хепатитис Б и Ц су главни узрок настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлог за трансплантацију јетре у Европи. Хепатитис подразумева упалне и некротичне промене ћелија јетреног паренхима (хепатоцита), које резултују смањеном функционалном способношћу јетре. Узроци оваквих акутних или хроничних промена могу бити и вирусне инфекције, при чему велики број вируса може изазвати упалу (инфламацију) јетре. До сада је откривено неколико различитих хепатотропних вируса тзв. вируса хепатитиса, који се означавају словима абецеде: А, Б, Ц, Д, Е, Г. На основу тога се класификује више типова акутног вирусног хепатитиса, који се разликују по начину преноса, дужини инкубације, могућности преласка у хронични хепатитис и развоју тешких компликација као што су цироза и карцином јетре. Осим ових вируса, акутни хепатитис могу проузроковати и други вируси: Epstein-Barr virus (EBV), Citomegalovirus (CMV), Herpes simplex virus (HSV), Varicella-zoster virus (VZV), Аденовирус и др. Процењује се да свега 15-20% новооболелих особа развије симтоматски облик болести са класичним симптомима и знацима акутног хепатитиса, као што су: жутило коже и слузокожа (жутица), умор, болови у мишићима, повишена температура, осећај непријатности испод десног ребарног лука, губитак апетита, мучнина и повраћање. Једна од основних карактеристика акутне ХЦВ инфекцје је њена прогресија у хроничну форму болести. Свега 10-20% оболелих елиминише вирус у прва три месеца, док се код осталих развија хронични хепатитис. Клинички ток хроничног хепатитиса је подмукао и дуго времена без икаквих симптома и знакова, међутим ове особе су под ризиком за развој прогресивне болести јетре. На ток хроничне ХЦВ инфекције утичу бројни фактори: дужина трајања инфекције, узраст кад се десила ХЦВ трансмисија, прекомерна конзумација алкохола, мушки пол, гојазност, коинфекција другог хепатотропног вируса (ХБВ, ХИВ). Развојем цирозе јетре појављују се и све њене клиничке манифестације попут накупљања течности у стомаку (асцитес), гастроинтестиналног крварења, раздражљивости и менталних поремећаја (портална енцефалопатија).

Дијагностички протокол вирусних хепатитиса поред одређивања општих биохемијских параметара јетрене функције обухвата и примену специфичних серолошких анализа и метода молекуларне дијагностике. Управо је степен обухвата тестирања на хепатитисе један од најважнијих корака у решавању овог глобалног здравственог проблема. Код око 70% особа хронични хепатитис Ц протиче асимптоматски и открива се случајно, при рутинској контроли биохемијских анализа када се детектује повишена активности јетрених ензима аминотрансфераза, аланин аминотрансферазе (АЛТ) и аспартат аминотрансферазе (АСТ). Како су биохемијски налази врло слични код различитих типова хепатитиса, диференцијална дијагноза се може поставити само на темељу специфичних серолошких анализа. За откривање специфичних антитела на ХЦВ тзв. анти-ХЦВ антитела најчешће се користе ензимски имуно тестови (enzyme-linked immunosorbent assays, ELISA). Комерцијални ЕЛИСА тестови тзв. треће генерације су високо специфични и осетљиви и препоручују се као почетни тест код особа са повишеним вредностима аминотрансфераза. Просечно време сероконверзије, продукције и појаве анти-ХЦВ антитела у крви, износи осам до девет недеља након инфекције што се означава као „период прозора”. Потврда инфекције, односно директно доказивање присуства генетичког материјала вируса у крви базира на примени молекуларно биолошких метода, као што су квалитативни ПЦР тестови (метода ланчане реакције полимеразе (полyмерасе цхаин реацтион, ПЦР)) и квантитативни ПЦР тестови за одређивање броја вирусних копија. Вирусни генски материјал у крви (ХЦВ РНК) се појављује већ 10-14 дана од инфекције. Методе молекуларне дијагностике омогућавају не само рану детекцију ХЦВ инфекције, него и праћење одговора на антивирусни третман. У планирању дужине терапије хроничног хепатитиса Ц неизоставно се одређује генотип вируса. За процену степена тежине оштећења јетре тј. стадијума фиброзе и степена активности , биопсија јетре и даље представља златни стандард.

ХЕПАТИТИС А

Начин преношења: преноси се углавном конзумирањем контаминиране хране и воде. Болест је ендемска у земљама са веома лошим санитарним условима и недостатком питке воде.

Превенција: постоји вакцина за превенцију хепатитиса А. Примена у оквиру неколико првих недеља од изложености вирусу може такође омогућити краткотрајни имунитет. Ризик изложености вирусу може се значајно смањити поштовањем добрих хигијенских препорука и избегавањем конзумирања пијаће воде са потенцијално несигурних изворишта.

Лечење: не постоји лек за хепатитис А. Акутни хепатитис је једини облик болести и организам се самостално избори са инфекцијом за неколико недеља, веома ретко може доћи до компликација.

ХЕПАТИТИС Б

Начин преношења: преноси се преко крви и телесних течности инфициране особе, са мајке на дете током порођаја, заједничким коришћењем четкица за зубе и бријача, упражњавањем полних односа без заштите, заједничким коришћењем игала и шприцева за ињекцију дрога.

Превенција: вакцина је веома ефективна у превенцији хепатитиса Б. Уколико особа није вакцинисана, препоручена је употреба кондома, избегавање коришћења заједничких игала, бријача, четкица за зубе, маказица за нокте како би се смањио ризик изложености вирусу. Такође, треба избегавати тетоважу и пирсинг у нелиценцираним салонима. Деца чије мајке имају потврђену хепатитис Б инфекцију треба да се вакцинишу у првих 12 сати по рођењу.

Лечење: иако не постоји лек за потпуно излечење од хепатитиса Б, доступни су лекови као што су алфа интерферон, пегинтерферон и неколико антивирусних лекова који успоравају репликацију вируса и у одређеним случајевима потпуно елиминишу вирус. Ови лекови такође значајно смањују ризик од појаве компликација као што су цироза и карцином јетре.

ХЕПАТИТИС Ц

Начин преношења: хепатитис Ц се преноси крв-крв контактом. Најчешћи начини преношења су небезбедни ињекциони поступци, неадекватна стерилизација медицинске опреме и прибора, нетестирана крв и крвни продукти. Може се пренети и одређеним полним активностима када долази до микрокрварења. Још увек није јасно дефинисан начин преношења током полних односа без присуства крви, али је могуће да је ризик већи услед присуства других полно преносивих инфекција.

Превенција: за превенцију хепатитиса Ц не постоји вакцина. Препоручена је употреба кондома, избегавање коришћења заједничких игала, бријача, четкица за зубе, маказица за нокте како би се смањио ризик изложености вирусу. Такође, треба избегавати тетоважу и пирсинг у нелиценцираним салонима.

Лечење: хепатитис Ц инфекција се може излечити. Доступни су терапијски протоколи као што су комбинација интерферона, обично пегелованог и рибавирина, али и директно делујући антивирусни лекови. Људи са различитим генотиповима вируса хепатитиса Ц различито реагују на терапију, али увођењем нових лекова разлике скоро у потпуности нестају.

ХЕПАТИТИС Д

Начин преношења: преноси се контактом са инфицираном крвљу.

Превенција: хепатитис Д се развија само код особа које су већ инфициране вирусом хепатитиса Б. Стога инфекција се може превенирати вакцином против хепатитиса Б. Препоручена је употреба кондома, избегавање коришћења заједничких игала, бријача, четкица за зубе, маказица за нокте како би се смањио ризик изложености вирусу. Такође, треба избегавати тетоважу и пирсинг у нелиценцираним салонима.

Лечење: за терапију се користи интерферон али није довољно ефективан.

ХЕПАТИТИС Е

Начин преношења: попут хепатитиса А, хепатитис Е се преноси углавном конзумирањем контаминиране хране и воде. Епидемије се јављају у земљама са веома лошим санитарним условима и недостатком питке воде.

Превенција: постоји вакцина за превенцију хепатитиса Е, али није у широкој употреби. Ризик изложености вирусу може се значајно смањити поштовањем добрих хигијенских препорука и избегавањем конзумирања пијаће воде са потенцијално несигурних изворишта.

Лечење: не постоји терапија за хепатитис Е, али се људи у највећем броју случајева опораве без терапије.

Пет чињеница које нисте знали о хепатитису

1. Хепатитис Б и Ц годишње узрокују смрт код више особа него ХИВ/АИДС, маларија и туберкулоза.

2. Хепатитис Б и Ц су одговорни за 2 од 3 карцинома јетре.

3. 290 милиона људи не зна да има инфекцију вирусом хепатитиса.

4. Доза вакцине која се даје на родјењу кошта мање од 20 центи али је у примени у свега 48% земаља света.

5. Елиминација хепатитиса Б и хепатитиса Ц до 2030. године омогућила би превенцију око 36 милиона инфекција и сачувала 10 милиона живота.

За особе инфициране вирусом хепатитиса Б, Ц и Д саветује се:

Када је реч о Хепатитис Б вирусној инфекцији, најбоља превентивна мера је вакцинација и то свих особа из група са повећаним ризиком и све новорођене деце. Сексуални партнери и особе које живе у домаћинству са особом инфицираном вирусом хепатитиса Б, Ц или Д треба да се вакцинишу вакцином против хепатитиса Б, уколико се лабораторијским тестовима докаже да су серонегативни. Ако користите дроге, пријавите се на лечење. Не смете користити заједничке игле, шприцеве и остали прибор за убризгавање дроге или лека као ни заједничке цевчице за ушмркавање кокаина.Треба да имате сопствени и недељив прибор за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе, пинцете, маказице, машинице). Посекотине покрити ханзапластом. Не смете бити добровољни даваоци крви, органа, ткива и сперме.Ако имате стабилну дугогодишњу везу нема потребе да мењате своје сексуалне навике, а употребом кондома ризик од заражавања партнера се још више смањује. Партнеру треба предочити чињенице о свом здравственом стању и поразговарати о евентуалном тестирању партнера. Редовно праћење код инфектолога, здрава исхрана (без пуно масти, чешћи лагани оброци), апстиненција од алкохола и дроге.

Припремила др Милица Калкан

Извори:

https://www.worldhepatitisday.org/

http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-15-2546

http://www.talijalab.com/svetski-dan-borbe-protiv-hepatitisa/