26. септембар – Светски дан контрацепције

Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра, почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Уз то, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.Планирање породице као тематски неодвојив део кампање, изузетно је важно питање јавног здравља и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта.

Жена савременог доба има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа, без обзира на исход, угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује шансе за рађање здравог новорођенчета и његов оптимални телесни и ментални развој. Познато је да намерни прекид трудноће вишеструко угрожава опште а посебно репродуктивно здравље жена, јер може да резултује повредама репродуктивних органа, анемијом, акутним и хроничним запаљењима мале карлице као и неплодношћу. Такође, гледано и са економског аспекта свакако је прихватљивије улагати у савремену контрацепцију, поготову ако се зна да је цена абортуса свакако много виша а исказује се и трошковима лечења анемије, инфекције, хроничног бола у малој карлици, неплодности.Употреба контрацептивних средстава, поред тога што спречава нежељену трудноћу, такође штити и од полно преносивих инфекција.

Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције, креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Карибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%.

Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће. Неке методе контрацепције могу да спрече преношење ХИВ-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са ХИВ-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

У Републици Србији, становништво претежно примењује традиционалне методе контрацепције а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу.

Према резултатима последњег репрезентативног истраживања вишеструких показатеља, савремену и ефикасну контрацепцију у Републици Србији користи мање од петине жена из опште популације које су у браку или ванбрачној заједници , а традиционалну двоструко више . Међу модерним методима контрацепције највише се користи кондом за мушкарце , много ређе комбинована орална контрацепција , интраутерини улошци , стерилизација жене и женски кондом , док се уопште не користе дијафрагма, спермициди, прогестагенска орална контрацепција, депо-инјекциони препарати, импланти и вољна стерилизација мушкарца.

Репродуктивно здравље је стање физичког, емоционалног, менталног и друштвеног благостања повезаног са сексуалношћу, то није само одсуство болести, дисфункције или слабости. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекција и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извори:

-Уредба о Националном програму очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 120/2017)

-ИЗЈЗ Батут