1 2 3 4 5

Вести



25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама

25.новембар одабран је као дан сећања на брутално убиство сестара Мирабал, политичких активисткиња, које се догодило 1960.године у Доминиканској Републици. Генерална скупштина Уједињених нација је 1999.године прогласила 25.новембар за Међународни данборбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.

Према статистичким подацима свака друга жена у Србији преживи неки облик насиља, било физичког, сексуалног, психолошког или економског, а насиље често остаје,,невидљиво“све док се не деси трагичан исход. Насиље у породици је најчешћи облик насиља над женама, чему говоре у прилог статистике да између 40 и 70 одсто убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Овакав вид насиља најчешће остаје непријављен полицији. Разлози за то су комплексни, жена је често економски зависна од злостављача, уплашена да ће бити осуђена од околине, да то представља ,,белег”за њу саму или за децу, донекле у нади да је то пролазно, да ће све бити у реду и да ће се проблем решити сам од себе. У пракси, проблем насиља је дугорочан проблем, који не само да не штеди жену, већ све чешће се заврши кобно и по децу у једној таквој заједници. Чак и након подношења пријаве надлежним органима, питање је колико је друштво спремно да реагује у таквим ситуацијама.

Жене се боре не само против насилника, боре се и за достојанствен живот након што су претрпеле злостављање. На глобалном нивоу, према подацима Уницефа, кршење права жена на живот без насиљадешава се у свим заједницама, али ипак највише погађа оне у најмаргинализованијим и економски најугроженијим. Годинама уназад у нашој земљи постоје кампање које имају за циљ подстицање жена да пријаве насилника, активности које подижу свест о проблему насиља над женама, прокламују нулту толеранцију према злостављању и сл. Постоји и подршка за системски приступпревенцији и борби против сексуалног и родно-заснованог насиља, кроз успостављање превенције, заштите и мера подршке за жртве насиља. Ранији институционални приступ насиљу у породици као друштвено-патолошком понашању замењен је приступом родно засноване дискриминације, чиме се осигурава да се нагласак циљано ставља на жене жртве насиља, а не на то да се проблем решава као приватна породична ствар.

Са циљем да се повећа стопа пријављивања насиља, битно је постојање различитих СОС телофонских линија (на пр.за особе са инвалидитетом, Ромкиње, припаднице националних мањина и сл.) Изградња сигурних кућа је једна од мера подршке на којој се континуирано ради (европске препоруке су 1 сигурна кућа на 10.000 становника).Новина за жене које су већ биле жртве насиља је и систем наруквице и мобилног уређаја који алармирају и жртву и полицију уколико насилник прекрши забрану приласка.

Један од новијих приступа у борби против насиља над женама је рад са починиоцима насиља кроз институције који се однедавно примењује у Србији.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

1.www.ljudskaprava.rs

2.www.unicef.org

3.ženeprotivnasilja.net

4.www.minrzs.gov.rs

5.www.rodnaravnopravnost.gov.rs