Хемангиоми јетре

Хемангиоми јетре представљају васкуларне малформације. Представљају 70% бенингних тумора јетре и сматра се да их има 3-20% популације.

5% су чешћи код жена. Чешћи је код жена генеративне доби зато што убрзано расте у пубертету, трудноћи или приликом примене оралних контрацептива. Мисли се да естроген има утицаја на њихов развој. Чећше су солитарни, углавном су мањи од 5 цм, већи од 10 цм се називају гигант хемангиоми.

Представљају тамно љубичасте, мекане промене, добро ограничене од околног паренхима јетре. Већи хемангиоми могу бити тромбозирани, некротични, и имати калцификате. Хемангиоми јетре су углавном асимптоматски, симптоми су карактеристика већих хемангиома (због притиска на околне структуре), или ретко тромбозе унутар самог хемангиома што доводи до инфламаторне реакције и симптома у виду бола у трбуху, температуре...Спонтана руптура је изузетно ретка компликација, чак и код јако великих хемангиома и у трудноћи.

Дијагноза се поставља УЗ, ЦТ, МР трбуха. Зато што су јако ретко симптоматски, што се јако ретко компликују, што изузетно ретко спонтано руптурирају, потреба за хируршким лечењем хемангиома је јако ретка. Чак је и праћење ових стабилних, асимптоматских промена непотребно. Орални контрацептиви се не морају прекидати, трудноћа се не треба избегавати, а не требају ни нека посебна ограничења физичке активности.

Изузетно ретко, у случају великих симптоматских, компликованих или руптурираних хемангиома хируршко лечење може укључивати енуклеацију хемангиома или ресекцију јетре а уколико су нересектабилни, може се спровести артеријска емболизација или зрачење.

Текст уредила др Милица Калкан

Извор> Shackelfords – Surgery of the alimentary tract