20.март- Национални дан борбе против рака дојке

Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.

Рак дојке је водећи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано 4494 новооболелих и 1766 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 67,2 на 100.000, а стопа умирања 20,7 на 100.000 жена. У односу на претходни период, забележен је пораст узрасно-специфичних стопа оболевања од 40. године живота, а највише стопе оболевања су забележене у најстаријим узрастима – од 60. до 74. године живота.

Рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији. Мерен годинама изгубљеног живота рак дојке је на 3. месту као узрок смрти код жена старости 45–64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. Висока учесталост обољевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Пети циклус организованог скрининга рака дојке је у току. У 2021. години прегледано је укупно 29.514 жена и откривено је 39 карцинома. У организованом скринингу учествује 35 општина, као и два мобилна мамографа.

Институти и Заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Врло је битно редовно спроводити преглед дојки и то следећим календаром прегледа:

-Обавите самопреглед дојки једном месечно

-Урадите превентивни клинички преглед код лекара једном годишње

-Урадите ултразвучни преглед дојки по препоруци лекара

-Урадите мамографију до 50. године једном, после 50. године сваке друге године обавезно.

Скрининг подразумева преглед наизглед здравих особа без присутних симптома и знакова болести, са циљем што ранијег откривања одређене болести, у такозваној латентној фази када се особа по правилу не јавља лекару. Скринингом се могу открити ране промене када су могућности за лечење и излечење највеће. Ово је нарочито значајно када су у питању малигни тумори где резултати лечења у великој мери зависе од узнапредовалости болести у тренутку постављања дијагнозе. Не зна се тачан разлог за настанак карцинома дојке, постоји низ фактора ризика и на неке од њих не можемо да утичемо:пол (заступљенији код жена неко код мушкараца), заступљенији је код старијих него млађих жена, генетска предиспозиција. Са друге стране постоје фактори ризика на које можемо да утичемо као што је престанак пушења, стилови живота, итд.

Оно што заиста можемо је да тумор што раније откријемо, јер када откријемо карцином дојке на време, он је излечив. Када се он открије док је још мали може да се изведе поштедна операција и тада жена нема неке веће последице и она може да живи дуго и квалитетно.До 2013. године у Србији је постојао тзв. опортуни скрининг, што значи да се особа подвргава прегледу на сопствену иницијативу, на основу индивидуалне одлуке или одлуке њеног лекара док од 2013. године се креће са спровођењем организованог скрининга, који подразумева организовано, масовно позивање циљне популације на тестирање које је унапред планирано, са јасно дефинисаном методологијом, врстом теста и контролом квалитета рада. Организовани скрининг се ради у циклусима на неколико година (2 или 3, у зависности од врсте скрининга. Организовани скрининг је организационо захтеван и сложен процес па је зато неопходно постепено ширити територију на којој се спроводи у складу са обезбеђивањем свих потребних материјалних и финансијских услова као и едукације здравствених радника. Организовани скрининг на рано откривање рака дојке, спроводи се код жена старости 50-69 година, мамографским прегледом, који се код жена ове старости спроводи сваке друге године. Мамографија представља „златни стандард“ у откривању карцинома дојке. То је неинвазивна дијагностичка метода којом се добија слика помоћу рендгенских (X) зрака на апарату који се зове мамограф и практично је најадекватнија метода за откривање малигних тумора дојки минималних димензија, који се не могу напипати. Ако се тумор открије у овој фази болести, када је димензија мањих од 1цм, док није прешао у агресивну форму и дао метастазе, прогноза је добра и може се постићи потпуно излечење.

Само мамографско снимање траје свега неколико минута. Свака дојка се прегледа у две пројекције (ЦЦ и МЛО) при чему рендген техничар дојку поставља између две плоче које се померају и при томе врше притисак на дојку у трајању од неких 10-так секунди што жена осећа као мању нелагодност. Доза зрачења коју пацијенткиња прими при мамографском снимању је минимална и практично је једнака је количини зрачења која се апсорбује за време једног прекоокеанског лета те је страх од зрачења потпуно неоправдан. Када говоримо о скринингу на рано откривање рака дојке, жене се позивају, обично телефонски, путем кол центра Домова здравља. У Домовима здравља се обавља мамографски преглед и прво читање радиолога, а друго читање се обавља у здравственој установи секундарног нивоа. Оно што је значајно што добар део жена које први пут обаве мамографски преглед наставе и да се редовно контролишу, тако да и на тај начин подижемо свест жена о значају превентивних прегледа.

Редовно контролишите своје здравље!Избор здравих стилова живота прави је начин да успоставите равнотежу и смањите ризик од оболевања. Правећи мале и постепене кораке чините промене на дуге стазе.

Текст преузела и адаптирала др Јелена Минић, клинички лекар Опште болнице Панчево-Интерна онкологија https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/147-20-mart-nacionalni-dan-borbe-protiv-raka-dojke