13. март – Дан борбе против глаукома

Процењује се да око 80 милиона људи широм света има глауком а 111,8 милиона људи има предиспозицију да добије глауком до 2040. године. У Србији је претпоставка да од ове болести болује око 100.000 људи јер не постоје прецизни подаци о оболелима јер глауком није болест која се обавезно пријављује. Око 50% особа са глаукомом није свесно да има болест, из разлога што већина пацијената са глаукомом нема симптоме јер је болест у својим раним фазама асимптоматска. Ако се не лечи, глауком може напредовати и довести до слепила. Уколико се болест открије на време велике су шансе да се сачува вид у годинама које долазе.

Глауком је заједничко име за групу очних болести и представља један од водећих узрока слепила. Ради се о хроничној и неизлечивој болести, која ипак може да се држи под контролом редовним праћењем и лечењем. Глауком карактерише непоправљиви, углавном спори губитак вида настао због оштећења видног живца, нервног пута који преноси слику из ока до мозга. Најчешће, али не увек, глауком је изазван повишеним очним притиском (притисак унутар очне јабучице). Нормалне вредности очног притиска су од 10 до 21 ммХг. У највећем броју случајева не постоје знаци који нас упозоравају на глауком. Редовни и детаљни прегледи офталмолога помоћиће да се ова болест открије на време и и да се држи под контролом. Очна јабучица је испуњена посебним ткивима и очном водицом која се стално ствара и одводи из ока. Повишени очни притисак настаје када постоји блокада у нормалном отицању очне водице.Постоји неколико врста глаукома И управо од врсте глаукома зависе И симптоми ове болести :

ПРИМАРНИ ГЛАУКОМ ОТВОРЕНОГ УГЛА – обично захвата оба ока, често асиметрично, споро се развија, без болова , црвенила или наглог пада вида. Оболели обично примети сужавање видног поља или пад вида, али када је болест већ одмакла.

ПРИМАРНИ ГЛАУКОМ ЗАТВОРЕНОГ УГЛА – настаје нагло, због наглог повећања очног притиска у оку које је у тренутку напада црвено, болно, вид је замагљен, особа види дугине боје око извора светла. Ова форма глаукома често је праћена и боловима у једној половини главе, мучнином и повраћањем.

ГЛАУКОМ БЕЗ ПОВИШЕНОГ ОЧНОГ ПРИТИСКА – код ове врсте глаукома оштећење видног живца настаје иако очни притисак не прелази границе нормале. Великим делом је последица васкуларних промена у оку и целом организму.

СЕКУНДАРНИ ГЛАУКОМ – настаје као последица неке друге очне или системске болести.

КОНГЕНИТАЛНИ ГЛАУКОМ – је присутан од рођења. Очи код детета рођеног са глаукомом су увећане, сузне, а рожњача, предњи провидни део ока, је замућен.

Због дискретних симптома, глауцома треба “тражити”, редовним прегледима офталмолога.Рано постављање дијагнозе глауцома И започињање лечења ове болести значи да ће оболели сачувати вид, па се саветују редовне контроле офталмолога. На преглед код офталмолога потребно је ићи на сваке 2-4 године, ако сте млађи од 40 година, на сваке 2-3 године, ако сте старости од 40 до 60 година, сваке 1-2 године, ако сте старији од 60 година.Дијагнозу глаукома може поставити само офталмолог. Основни офталмолошки знаци који указују на то да неко има глауком јесу : повишен очни притисак, промене у видном пољу и оштећење главе видног живца.Зато је за постављање дијагнозе глаукома потребно урадити следеће прегледе:

МЕРЕЊЕ ОЧНОГ ПРИТИСКА - Очни притисак се мери на апарату за офталмолошке прегледе (шпалт лампа). Ова врста мерења је контактна, јер се специјални наставак са апарата за прегледе (призма тонометра) прислони на рожњачу. Пре мерења се укапа анестетик у око, употреби се и специјална боја (флуоресцеин) и плаво светло на апарату. Ово мерење не боли и није непријатно, само захтева сарадњу пацијента. Врло често је потребно поновити мерење очног притиска, током целог дана, на 2 х, како би се тачно утврдиле његове вредности.

ГОНИОСКОПИЈА – преглед којим одређујемо о којој врсти глаукома се ради, односно да ли је реч о глаукому отвореног или затвореног угла (од чега зависи и терапија). После давања анестетика у капима, на рожњачу се прислони специјално стакло. Преглед не траје дуго и није болан.

ПАХИМЕТРИЈА – мерење централне дебљине рожњаче и изводи се специјалним апаратима, уз примену анестетика у капима.

ПРЕГЛЕД ВИДНОГ ПОЉА – видно поље представља све што видимо са свих страна када директно гледамо у неки предмет, једним или са оба ока. Код дијагностике глаукома одређујемо квалитет видног поља у његовом централном делу. Сам преглед траје од 3-4 до 10-ак минута, у зависности од апарата и програма за анализу видног поља који се користи. Преглед је безболан, али захтева сарадњу пацијента и добру концентрацију.

ПРЕГЛЕД ГЛАВЕ ВИДНОГ ЖИВЦА – део видног живца који се налази у оку, на очном дну, је његов почетак и назива се глава видног живца. Овај део видног живца се прегледа уз помоћ специјалних лупа, на шпалт лампи и за њега је најчешће потребно проширити зеницу.

ИМИЏИНГ МЕТОДЕ ЗА ПРЕГЛЕД ВИДНОГ ЖИВЦА – за прецизнији преглед и праћење промена на глави видног живца користе се Хајделберг ретинална томографија (ХРТ) и оптичка кохерентна томографија (ОЦТ).

Глауком не може да се излечи али може, и мора да се лечи, како би се спречило да доведе до слепила. Циљ лечења глаукома је спуштање повишеног очног притиска и спречавање даљег оштећења видног поља. Прво се најчешће прописују очне капи, једна или више врста. Коришћење капи за очи представља најважнији део лечења глаукома. Велика је одговорност очног лекара да што раније постави дијагнозу глаукома, али још већа је одговорност особе која има глауком да редовно користи прописане капи за снижавање очног притиска. Глауком је хронично обољење и као такво захтева и хронично лечење. Ако већ користите капи за снижавање очног притиска, обавезно их редовно укапајте пре него што одете на заказану контролу код офталмолога.Уколико глауком не може да се одржава под контролом коришћењем капи за очи предлаже се неки од третмана ласером или хируршко лечење, са или без уградње посебних врста импланта.Нелечени глауком ће неминовно довести до сужавања видног поља, смањења видне оштрине И на крају неповратног губитка вида. Овај процес није брз, он траје најшежће годинама, или деценијама. Најчешчи облик глауцома – примарни глауком отвореног угла, најчешће се јавља после 40 године.Глауком је наследна болест, са јасно дефинисаним генима преко којих се наслеђује, али са прилично компликованим начином наслеђивања и испољавања. То значи да су особе које чији крвни сродници имају глауком под повећаним ризиком од добијања глауцома.Практично сви могу да добију глауком, најчешће после 40-те године, али су под повећаним ризиком за настанак глаукома посебно : особе у крвном сродству са оболелима од глаукома, особе које носе наочаре (и минус и плус диоптрије), особе које имају танке рожњаче, дијабетичари, особе са високим или ниским крвним притиском. Пошто глауком у највећем броју случајева представља врло притајену болест, која не даје очигледне симптоме и знаке, једином превенцијом сматрамо редовне офталмолошке прегледе. Саветује се да се офталмолошки прегледи који су усмерени на дијагностику ове болести обављају при одређивању првих наочара за читање, односно око 45 године.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извори:

Офтамологија, студентска књига , С. Голубовић, М. Јовановић

www.батут.орг.рс

www.wикипедиа.орг