1 2 3 4 5

Вести



Упала жучне кесе (Акутни холециститис)

Акутни холециститис је акутно запаљење зида жучне кесице праћено абдоминалним болом и фебрилношћу, у 90% случајева удружено са билијарном калкулозом (жучни каменци).

Узрок настанка

У највећем броју случајева настаје због зачепљења изводних жучних каналића каменом, порекла од саме жучне кесице, или у мањем броју случајева због проблема са изводним каналима панкреаса, инфестације паразитима, цревних инфекција, стања након хируршких интервенција и траума, сепсе, дуготрајне парентералне исхране, дуготрајног гладовања... Отприлике, у преко 90 % случајева узрок запаљења жучне кесице је присуство каменаца, а само 10 % су остали узроци запаљења жучне кесице.

Клиничка слика

Клиничке манифестације су различите и зависе од интензитета запаљења, присуства билијарне опструкције и перитонеалне рекције. Најчешће почиње нагло са типичним болом, обично 3 - 5 сати после масног оброка, праћен муком и повраћањем. Повраћање даје утисак краткотрајног олакшања. Бол је јак, с минималним осцилацијама у интензитету. Локализован је са десне стране абдомена и шири се према десној лопатици, рамену или кичми. Појачава се при дисању, кретању и дубоком кашљању. Иктерус (жута пребојеност коже и слузокожа) је ређе присутан и краткотрајан. Могућа је појава повишене температуре.

Компликације

Хидропс жучне кесице, септичне компликације, билијарни перитонитис (запаљење трбушне марамице), билијарни илеус, билијарни панкреатитис.

Дијагноза

Анамнеза са клиничком сликом је веома упечатљива и довољна је да се постави дијагноза холециститиса. Допунски тестови и анализе су неопходни за утврђивање узрока настанка запаљења.

Лабораторијске анализе показују повећање седиментације, ЦРП-а (Ц реактивни протеин), промену леукоцитне формуле, повећане вредности алкалне фосфатазе и гама глутамин трансферазе у крви, и промену нивоа билирубина и јетриних трансаминаза. Панкреасна амилаза се проверава како би се искључио панкреатитис, мада код холециститса постоји и њено благо повећање. Анализа урина се врши да се искључе нека обољења бубрега (пијелонефритис).

У ретким сличајевима, нативни рендгенски преглед трбуха показује жучне каменце, али ултразвучни преглед трбуха је специфичнији.

Скенер и магнетна резонанца омогућавају постављање дијагнозе, као и хепато-билијарна сцинтиграфија.

ЕРЦП (ендоскопска ретроградна холецистопанкреатографија) омогућава постављање дијагнозе зачепљења заједничког жучног канала каменцима и њихово еллиминисање у највећем броју случајева.

Лечење

Лечење холециститиса зависи од тежине саме болести и присуства евентуалних компликација.

Иницијални третман укључује уздржавање од хране, интравенску надокнаду течности, ординирање анелгетика (лекова против болова) и ординирање антибиотика ( најчешће се почиње пеницилинским препаратима, а код озбиљнијих случајева дају се карбапенеми).

Повраћање се санира давањем антиеметика (клометол) и пласирањем назогастричне сонде.

Индиковано је и хируршко лечење које подразумева одстрањење жучне кесице (холецистектомија) која се може начинити лапароскопским путем и класичним хируршким приступом. У случају компликација, увек је боље начинити класичну хируршку интервенцију.

Контраиндикације лапароскопске интервенције су морбидна гојазност, присуство компликација (перфорација, стварање апсцеса и фистула), присуство малигнитета, присуство огромних каменаца, присуство коагулопатија).

Уколико не дође до компликација по типу руптуре жучне кесице, или појаве гангрене, билијарног панкреатитиса, и билијарног илеуса, прогноза је готово увек добра.

Текст уредила др Милица Калкан