1 2 3 4 5

Вести



Значај анестезиолошког прегледа

Анестезија у буквалном преводу значи - без осећаја, савремени концепт - губитак или ублажавање болова са или без одсуства свести. У складу са том дефиницијом анестезија се дели на општу и регионалну.

Општа анестезија - контролисано стање без свести, током којег не осећате ништа, нити се било чега сећате. Током опште анестезије пацијент дише помоћу апарата за анестезију који је тубом (кроз уста и грло) повезан са плућима да би се током анестезије одржало дисање. Током анестезије пацијент се брижљиво прати од стране анестезиолога помоћу више апарата који за то служе (мониторинг).

Регионална анестезија -подразумева давање лекова у околину нерава, да би се обезболила регија вашег тела на којој ће се вршити операција.Током операције ћете обично бити будни. Нећете видети саму операцију нити ћете осећати бол. Циљ регионалне анестезије је да не осећате бол. Осећај додира и притиска на месту операције је потпуно нормалан и не значи да анестезија не делује, нити да ћете осетити бол, напротив, једино што не смете да осећате је бол.

Седација - је употреба одређених лекова , који се иначе користе у општој анестезији да би се изазвало стање поспаности или сна. Користи се у току процедура које су непријатне или мало болне. Можете се сећати мало тога или ничег. Када се седацији додају аналгетици (лекови против болова) добија се аналго седација која се користи за краткотрајне болне интервенције.

Анестезија се успоставља, одржава и прекида помоћу више лекова који утичу на цео организам, као и на његове функције. Не може сваки пацијент да добије исте лекове и у истој дози, посебно пацијенти који поред основног ( болести због којег су подвргнути операцији) имају неко пропратно оболење (повишен притисак, бронхијалну астму, бубрежну слабост, шећерну болест и друга оболења, због којих се контролишу код различитих лекара спацијалиста.). Одређени анестзиолошки лекови могу имати негативан утицај на пропратне болести, озбиљно погоршати постојеће стање пацијента и довести до компликације које се могу завршити и смртно. Такође лекови које узимате за контролу неког вашег обољења могу имати нежељена дејства у комбинацији са неким анестезиолошким лековима. Неопходно да Ваш анестезиолог зна све појединости о вашем здравственом стању, психичким проблемима, штетним навикама (пушење, конзумирање алкохола и опојних дрога), лековима које узимате, евентуалним алергијама чак и на храну(поједини лекови садрже у себи алергене из намирница као што су јаја, соја и сл.) Такође и акутна стања коа што су прехлада, упала плућа, богиње, повреде, изненадни губици свести, трудноћа и друго, могу изазвати нежељене рекције . Само познавајући ваше право здравствено стање анестезиолог ће бити у стању да Вам обезбеди најбољу врсту анестезије, као и комбинацију лекова за њено спровођење која ће бити најбоља за врсту операције и Ваше тренутно здравствено стање. Јер добро вођена анестезија је један од фактора за успешан постоперативни опоравак.

Зашто пред операцију не смете јести ни пити?

Општа анестезија и седација доводе до одузимања или умањења свести, такође доводе и до губитка одређених заштитиних рефлекса који будне пацијенте штите(гутање, кашљање). Уколико сте у кратком периоду ( краћем од 6 сати конзумирали чврсту, а мање од 4 сата течну храну) постоји велики ризик да се та храна поврати. Због губитка заштитних рефлекса повраћајни садржај може доспети у грло и дисајни пут, што може довести доу гушења, као и веома опасне , по живот угрожавајуће упале плућа.

Зашто анестезиолог одлаже Вашу операцију?

Пре операције неопходно је довести пацијента у оптимално здравствено стање, како би операција и постоперативни ток прошли минимално ризично и без компликација. Многа хроничне болести, које нису добро регулисане и акутна стања (прехладе, богиње, повреде и сл.) повећавају ризик од компликација. Зато је у најбољем интересу пацијента да се његово здравствено стање доведе у најприхватљивије за дату операцију. Уколико операција није хитна и хирург сматра да се пацијентово стање неће погоршати одлагањем операције, исту је неопходно одложити до оптимизације стања пацијента.

Нежељени ефекти и комликације анестезије - Свака процедура у медецицини поред добробити за пацијента носи и неке ризике. Ризици су повезани са више фактора: опремом, врстом лекова, Вашим оптим здравственим стањем, дијагнозом због које се примењује оперативни захват, навикама (пушење, алкохолизам, гојазност) а посебно од врсте и тежине саме операције. Нежељени ефекти и компликације могу бит: Мука и повраћање, вртоглавице и несвестице, проблеми са мокрењем, свраб, бол током давања лекова, дрхтање, послеоперативна упала плућа, проблеми са дисањем, озбиљне алергијске реакције, бол у грлу, главобоље, повреде усана и језика, бол унеким деловима тела, модрице и црвенило коже, оштећење зуба, бол у мишићима, присуство свести током опште анестезије , оштећења нерава....

Због свега горе наведеног при заказивању операције оператор (хирург, ортопед, уролог, гинеколог и остали) упућује пацијета на анестезиолошки преглед. Том приликом је неопходно донети медицинску документацију других лекара специјалиста код којих се пацијент лечи (не само хирушку), као и лабораториске анализе не старије од месец дана (лекар опште праксе даје упут за вађење крви). У најбољем интересу за пацијента, због свега горе наведеног је да најискреније прикаже своје здравствено стање током разговора са анестезиологом. На крају анестезиолошког прегледа анестезиолог предочава пацијенту висину ризика за појаву потенцијалних компликација у односу на целокупно здравствено стање, после чега пацијент доноси одлуку да ли ће прихватити анестезију и даје писану сагласност за исту.

Др Биљана Гавриловић

Одељење анестезијe са операционим блоком и интензивном негом