1 2 3 4 5

Вести



Утицај хладноће на кардиоваскуларни систем

Према упозорењима „American Heart Association-a", промрзлине и падови на поледици нису једине опасности по здравље које нам доноси зима. При хладном времену требало би заштитити и срце, посебно уколико болујете од хроничних срчаних болести. Пацијенти с кардиоваскуларним проблемима требало би да се чувају током ниских температура. Хладноћа је један од могућих фактора ризика за настанак ангине пекторис и инфаркта.

ТЕМПЕРАТУРА у такозваном „великом минусу", којa чини да се тресемо, може да буде узрок погоршања кардиоваскуларних болести, па лекари пацијенте с хроничним обољењима срца и крвних судова упозоравају на посебан опрез. Зима, магла и влага изазивају сужење крвних судова, због чега долази до недостатка кисеоника који исхрањује срце. У таквој ситуацији ризик од инфаркта већи је него обично.

Када је тело дуже време изложено хладноћи, оно реагује тако да сужава крвне судове у кожи, носу, ушима, на рукама и ногама, да би се више крви усмерило према виталним органима: срцу и мозгу. Зато се хладе ноге и руке, нос и уши, и успорава периферна циркулација. Код дужег излагања хладноћи сужавају се и крвни судови неких виталних органа, међу којима су важне артерије срца и мозга. Због тога је хладноћа један од могућих фактора ризика за настанак ангине пекторис и мождане слабости, као и појаве изненадне смрти као последице инфаркта.

Код оних који пате од ангине пекторис, бол је први знака да им излазак на хладноћу не прија. То је туп бол у средогруђу на површини тела, величине длана, који траје неколико минута. Бол може да се шири и у врат, доњу вилицу, оба рамена, а најчешће у леву унутрашњу страну надлактице и подлактице. Овај симптом јавља се и код оних који су већ имали инфаркт, па и ови пацијенти "са искуством" ангинозни бол углавном помешају са симптомима срчаног удара. Чим се бол појави, требало би ставити "нитроглицерин" под језик, јер он опушта срчани мишић и шири крвне судове. То доводи до попуштања бола, а уколико реакција на лек изостане, обавезно треба отићи у здравствену установу. Како организам има способност да се после неког времена прилагоди новим околностима, после првог удара хладноће и кардиоваскуларни систем се прилагоди на зимске услове. Међутим, нагле промене температуре, када у току једног дана или неколико сати дође до наглог захлађења, драматичније су за карадиоваскуларни систем од дуготрајне хладноће. Хронични кардиоваскуларни болесници, чији су срце и крвни судови већ оштећени и најчешће раде смањеним капацитетом, теже се адаптирају на промене.

Научне студије су показале да је смртност од грипа чешћа међу болесницима који болују од кардиоваскуларних болести него међу онима који болују од других хроничних болести. Зато се срчаним болесницима препоручује вакцинисање против грипа. Такође позива се на опрезност код узимања лекова за олакшавање симптома грипа и прехладе.
Већина ових лекова, који се могу набавити без рецепта у апотекама, састоје се од неколико различитих лекова. Један од састојака често је и лек који олакшава симптом зачепљеног носа, обично је то псеудоефедрин или фенилефрин. Особе које болују од повишеног крвног притиска не би смеле узимати лекове који садрже те састојке, јер они повишују крвни притисак, а свакако би се пре узимања требали посаветовати са својим лекаром.
Такође, према научним истраживањима изведен је закључак. Нагле срчане смрти се чешће догађају зими!
Активности као што су чишћење снега испред куће, посебно код особа које се иначе не баве физичком активношћу могу бити окидач споменутих несретних догађаја. Зато срчани болесници и они који имају повишени ризик од срчаних болести морају бити на опрезу.

ШТА МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ?
* Утопљавање и прилагођавање свих активности временским условима
* Ношење шала, капе и рукавица: ризик од ангинозног напада значајно се смањује уколико се нервни завршеци на глави и рукама добро утопле
* Пацијенти који су навикли да шетају у јутарњим сатима треба да излазе тек када мало отопли, најбоље око поднева
* Ако је сувише хладно, пада снеге и лоши су временски услови, не треба излазити из куће без преке потребе
* Прилагођавање терапије
- Прописане дозе можда нису довољне да одрже крвни притисак у жељеним границама и требало би да се, у договору с лекаром, коригују да би се спречили појава бола у грудима и знаци срчане слабости.

Текст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар Општа болница Панчево
Извори:
http://www.stetoskop.info/Hladno-vreme-i-bolesti-srca-5268-c92-content.htm
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:469447-Hladnoca-dodatno-ugrozava-kardiovaskularne-pacijente
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:646509-OPREZ-Zima-steze-krvne-sudove