1 2 3 4 5

Вести



Вирус Западног Нила

Вирус Западног Нила је векторска заразна болест, коју комарац преноси на човека. Вирус припада групи Арбовируса кога преносе комарци крвљу заражене птице на човека и друге животиње.

Изолован је 1937. године из серума жене која је живела на територији слива Западног Нила, данашња Уганда, по чему је и понео своје име. Почетком 1990-тих гоидина почеле су да се јављају спорадичне инфекције на територијеи Северне Америке и Европе. У Србији први случај потврђен је 2012. године код пацијенткиње из Панчева.

Најчешће асимптоматска вирусна инфекција, или бива пропраћена блажим симптомима, док поједини пацијенти развијају тежу клиничку слику, која може бити опасна по живот као што су акутно запаљенје можданица и мозга.Највећи број инфицираних јавља се у топлијем делу године када су комарци активни.

Период инкубације траје од два дана, до две недеље.Блажа клиничка слика угланом пролази без лечења док симптоми као што су јаке главбоље, повраћање, дезоријентација захтевају хитно болничко лечење.

Симптоми

Иако је већ наглашено да већина људи има асимптоматски облик, неки од симптома могу бити:

Блажи симтоми

-Температура

-Главобоља

-Болови мишићима

-Повраћање

-Пролив

-Исцрпљеност

-Осип

Тежи симптоми

Ове симтоме развија мање од 1% оболелих, углавном се односе на манифестацију инфекције централног нервног система.

-Висока температура

-Јака главбоља

-Укочен врат

-Дезоријентација

-Конвулзије

Трансмисивни пут вируса

Вирус на људе и животинје преносе заражени комарци, који се инфицирају када се хране крвљу заражених птица. Стога је немогуће да се човек зарази у контакту са оболелим човеком или животињом.

Ризичне категорије

У највећем ризику да оболе од тешког облика инфекције су старији пацијенти, дијабетичари, пацијенти са карциномом, пацијенти који имају трансплантиран орган.

Дијагноза

Поред физикалног прегледа, лабораторијских тестова, потврда да је пацијент инфициран вирусом Западног Нила врши се лумбалном пукцијом. То је минимално инвазивна процедура где се иглом улази између слабиснких пршљенова да би се добила минимална количина ликова ради лабораторијских тестова којима се може потврдити постојање запаљенског процеса на можданицама или мозгу. Такође се радиографским методама као што су компјутеризована томографија и магнетна резонанца може потврдити постојање инфламаторног процеса.

Лечење

Већина оболелих пацијентата се опоравља уз симптоматску терапију, док код оних чији симптоми захтевају болничко лечење примењује се инфузиона терапија, аналгетска,а због превенције суперинфекције применјују се и антибиотици. До сада нема одговарајуће вакцине против Вируса Западног Нила.

Превенција

-За време боравка на отвореном простору, потребна је редовна употреба средства против инсеката.

-Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору.

-Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.

-Ношењем заштитне одеће као што су кошуље дугих рукава, дуге панталоне, шешири и светло обојена одећа најбоља су заштита јер комарци имају тенденцију да буду привучени тамним бојама.

-На вратима и прозорима треба уградити заштитне мреже, које требају да буду без рупа и да чврсто належу уз подлогу.

Текст уредио др Бојан Стоименов

Извори:

1.mayoclinic.org/diseases-conditions/west-nile-virus

2.https://en.wikipedia.org/wiki/West_Nile_fever