1 2 3 4 5

Вести



Синдром хроничног замора

Синдром хроничног замора (СХЗ) је поремећај за који је карактеритичан изражен умор који се не смањује одмарањем и који се појачава физичком и менталном активношћу, уз присуство различитих неспецифичних симптома. Особе са СХЗ често функционишу на значајно нижем нивоу од оног за који су били способни пре појаве болести.

Дефинисање симптома

За СХЗ карактеристичан је екстреман замор који:

- траје 6 или више месеци

- није резултат тренутних напора

- не смањује се одмарањем

- узрокује значајну редукцију дневних активности

Поред замора карактеристично је 8 додатних симптома:

• слабљење спсобности памћења и/или концентрације

• осетљиво грло

• осетљиви лимфни чворови

• мишићна бол

• бол у зглобовима без отока и црвенила

• главобоље нове врсте, образаца или изражености

• неокрепљујући сан

• замор после активности, који траје више од 24 сата

Уз то, код 20% до 50% пацијената са СХЗ присутни су следећи уобичајени симптоми: бол у стомаку, бол у грудном кошу, хронични кашаљ, дијареја, вртоглавица, суве очи или уста, бол у вилици, јутарња укоченост, психолошки проблеми (депресија, анксиозност, панични напади), кожне сензације, мршављење …

Дијагноза

Да би био дијагностикован СХЗ, пацијент мора задовољити два критеријума:

1. Изражен хронични замор који траје 6 месеци или дуже, уз одсуство других медицинских стања. 2. Истовремено присуство 4 или више додатних симптома

Медицинска стања која треба искључити су:

Ослабљена штитна жлезда

Међу најчешћим здравственим проблемима који се манифестују кроз умор је ослабљена штитна жлезда. У питању је жлезда која се налази испод грла на врату, а учествује у многим телесним функцијама, од метаболизма до имунолошког система. Иако је умор први симптом ослабљене штитне жлезде, други знакови могу бити вишак килограма, затвор, сува кожа и хронични осећај хладноће. Адренална инсуфицијенција Кад надбубрежна жлезда не ради како треба, организам не производи довољно кортизола. Последице су губитак килограма, бол у абдомену, пролив, хиперпигментација и умор. Синдром хроничног умора Мијалгички енцефаломијелитис или синдром хроничног умора стање је у којем особа није способна да извршава чак ни свакодневне задатке попут одласка на посао или у продавницу. Око једне четвртине људи који болују од синдрома хроничног умора не напуштају дом или кревет. Симптоми су потешкоће при размишљању и телесни болови, као и јаке упале које настају чак и при најмањој физичкој активности.

Анемија

Анемија је мањак црвених крвних зрнаца која разносе кисеоник широм нашег тела. Постоји више врста анемија, али умор им је свима заједнички. Бледило, вртоглавица, главобоља и крхки нокти такође су симптоми анемије.

Дијабетес

Честа потреба за вршењем нужде и стална жеђ пропраћена хроничним умором симптоми су дијабетеса. Узрок је борба тела с вишком глукозе у крви.

Депресија

Депресија је поремећај у мозгу који утиче на расположење, а може узроковати хронични умор. Биологија депресије још није потпуно јасна, па тако ни зашто узрокује умор који оболеле онемогућава у вршењу свакодневних задатака. Туга, губитак апетита и проблеми с концентрацијом такође су симптоми депресије.

Ендокардитис

Срчана упала коју узрокују бактерије оштећивањем унутрашње срчане опне узрокују грозницу и умор. Највећи ризик од ендокардитиса имају особе које већ имају оштећено срце. Терапија се углавном састоји од примања антибиотика, али може бити потребна чак и операција.

Проблеми с дисањем током спавања

У случају делимично или потпуно зачепљених дисајних путева, особе током спавања могу плитко или нередовно да дишу. Паузе у дисању могу трајати чак и до једног минута, а углавном завршавају кашљањем или хркањем. Иако нису опасни по живот, проблеми с дисањем током спавања могу створити трајни осећај умора. Умор и хркање су једини симптоми, али једино аудио-снимак или особа с којом спавате може да потврди да током ноћи имате проблема с дисањем.

Могући узроци

Упркос истраживањима узроци су непознати. Досадашња истраживања су се фокусирала на одвојене улоге имунолошког, ендокриног и нервног система. Тренутно је у фокусу научних студија улога њихове интеракције, као и генетских и срединских фактора. Такође је важно напоменути да СХЗ није узрокован депресијом. Наиме, иако ове две болести често коегзистирају, многи пацијенти са СХЗ немају депресивни, нити било који други психијатријски поремећај.

Фактори ризика

Људи свих узраста, без обзира на пол, етничку и социоекономску припадност могу имати СХЗ. Најчешће се јавља код људи старосне доби између 40 и 50 година, код жена 4 пута чешће него код мушкараца. Иако се много ређе јавља код деце него код одраслих, СХЗ се може развити и код деце, нарочито у доба адолесценције. Чешће се јавља код особа које су под стресом, гојазних особа и оних који се ређе баве физичком активношћу.

Лечење

Тренутно нема специфичне терапије, и она је углавном симптоматска Лекови(антидепресиви, анксиолитици, лекови против болова, пилуле за спавање) Терапија ( когнитивно бихевиорална терапија и терапија дозираним вежбањем) Навике (смањивање стреса, избегавање кафе, алкохола, цигарета, успоравање ритма) Алтернативна медицина (акупунктура, масажа, јога, медитација)

Текст припремила Марија Турењанин

ИЗВОРИ:

www.stetoskop.info

www.vice.com.rs

www.krstarica.com

sr.wikipedia. org/rs

www.novosti.rs