1 2 3 4 5

Вести



ЗАЉУБЉЕНОСТ И/ИЛИ ЉУБАВ

Велики проценат људи, близу 80% укупне популације, верује да не постоји разлика између заљубљености и љубави. Заљубљеност дефинишу као „ прву фазу љубави“ и сматрају да је перспектива везе већа ако је заљубљеност јача и обрнуто. Да ли су у праву и како наука гледа на те ствари сазнаћете у наредном тексту.

Психологија

Заљубљеност се са субјективног становишта доживљава као снажно љубавно искуство. Особа снажно и искрено доживљава „ Ја га / је волим“. Нажалост, већина психолога сматра да је реч о заблуди.

Заблуда у емотивном смислу нераскидиво је повезана са заблудом у области перцепције.

„ Вољена особа“ се опажа као савршена и такво уверење се брани несвесним психичким механизмима:

Селективна перцепција – све информације које се не уклапај у представу коју заљубљена особа има о партнеру, а која је нереално позитивна и улепшана, се игноришу.

Прецењивање – заљубљена особа уочава квалитете које партнер поседује, али прецењује њихову вредност.

Минимализација – иако индентификује одређене мане код партнера, заљубљена особа умањује њихов значај.

Потискивање – особа се присећа прошлих ситуација на такав начин да се сећа само оних партнерових поступака који су добри, док се сви остали поступци једноставно заборављају, потискују из сећања.

Фантазија – претерано маштање о будућем односу и планирање заједничке будућности. Кроз маштање, заљубљена особа подхрањује идеализовану слику о партнеру.

Погрешна перцепција произилази из пројекције властитих жеља, очекивања, фантазија... Особа није свесна чињенице да у „вољеном бићу“ види оно што она жели и оно што њој треба. Она види своју фантазију и своју фантазију воли.

Ту је и кључ „погрешних избора“. Нису сви партнери исти већ је иста фантазија која се несвесно на њих прoјектује.

Поред снажног емоционалног доживљаја и идеализације, заљубљеност карактерише и „опседнутост“ партнером. Целокупно понашање заљубљене особе подређено је потреби да се буде у сталном контакту са вољеном особом.

Заљубљеност је ограниченог трајања (најдуже до три године)и често се завршава разочарањем.

Ако се „реалан партнер“ односно, ако се праве особине партнера не допадну „заљубљеној особи“онда наступа разочарање. Партнер се доживљава као преварант, као неко ко се лажно представљао, ко се вешто користио обманама...Он постаје кривац за неуспех везе и према њему почињу да се развијају негативна осећања па чак и мржња. Наравно, „заљубљена особа“ себе доживљава као жртву а не као кривца за лошу процену.

Љубав се најлакше можемо објаснити кроз порђење са заљубљеношћу обзиром да смо о њој, на основу горе наведеног, стекли одређену представу.

Основна разлика између заљубљености и љубави огледа се у односу према реалности. Већ је било речи о томе да је у заљубљености слика партнера идеализована. У љубави, партнер се види и дoживљава реално, онако какав он заиста јесте, са свим врлинама и манама. Заљубљена особа усмерена је искључиво на партнера. Особа која воли усмерена је на партнера али и на свет који га окружује.

Неки аутори сматрају да је способност заљубљивања урођена. То је део људске природе подједнако својствен мушкарцима и женама. Способност за љубав је сложена и развија се током читавог животапочевши од односа са мајком у најранијем детињству.То је активност која се учи, способност која се развија кроз међусобно давање и примање. Значи, љубав нас „не обузима“ већ је развијамо. За њу је потребна воља и труд.У љубави, људи се не стапају, нити губе, већ се развијају.

Љубав, тако узвишена и важна, углавном није довољна када је реч о квалитетним, функционалним партнерским везама.Да би се изградила таква веза,партнери морају имати исте или сличне ставове и вредности по свим битним животним питањима а пре свега по питању љубави, заједничког живота, подизања и васпитавања деце...

Резиме:

Миливојевић (2009) сматра да је заљубљеност емоционално стањесвојствено емоционално незрелим особама. Овакве нереалне и неконтролисане емоције готово да су неизбежне када је реч о „првим љубавима“ али тада их не посматрамо у „ негативном контексту“. Оне у том периоду прерастају у искуство на основу кога се учи и које битно доприноси емоционалном развоју и сазревању личности.

Љубав је израз наше воље, наша одлука. Одлука која се доноси на основу доброг познавања себе али исто тако и доброг познавања партнера. Добро познавање је кључ прихватања.

Старије генерације, из времена уговорених бракова“љубав су изједначавале са „ лепим слагањем“. Ја лично сматрам да нису били далеко од истине. Усаглашеност ставова и система вредности је неизбежна компонента свих квалитетних партнерских односа. Реченица „ Брак није само веза између двоје људи него је то и веза између две породице.“- недвосмислено указује на значај горе наведене усаглашености.

Дакле, љубав се рађа из познанства, а не из заљубљености како већина верује.

Физиологија

Научници из ове области, спроводећи различите експерименте, доказали су постојање узајамне физиолошке везе између осећања и одређених делова нервног система. Заљубљеност и љубав изазивају одређене промене у мозгу (промене у можданој циркулацији и промене у лучењу одређених хемијских супстанци – неуротрансмитера).

Неуротрансмитери су хемијске супстанце које регулишу преношење електричних сигнала (информација) између самих нервних ћелија и тиме омогућавају рад нервног система.Постоје различите врсте неуротрансмитера.

За осећање заљубљености, узбуђености, блаженства, среће...задужени су неуротрансмитери фенилетиламин, допамин и норепинефрин. Ове три хемијске супстанце су главни разлог зашто се заљубљени осећају еуфорично и пуни енергије. Оне омогућавају заљубљенима да воде љубав сатима или да разговарају данима до касно у ноћ а да при томе не осећају замор и исцрпљеност.

Појачано лучење фенилетиламина поред појачаног доживљаја емоција изазива и физчке реакције у виду убрзаног рада срца, осећаја отежаног дисања, знојења дланова, „лептирића у стомаку“...Подстрек појачаном лучењу могу бити и неке баналне, безначајне ставри на пример сусрет погледа, случајан додир...

Чињеница је да кад смо заљубљени доста времена проводимо маштајући о вољеној особи. Физиологија то објашњава смањењем нивоа серотонина. У овој фази бележи се и појачано лучење окситоцина или како га другачије називају „супстанце нежности“.Његово лучење појачавају емоционални и физички стимулуси ( глас партнера, његов изглед па чак и сексуална фантазија).

Научници верују да се након периода од 18 месеци до 4 године, тело навикне на љубавне стимулусе. Пошто се повећава толеранција на фенилетиламин, страствена романса може прећи или у индиферентност или у приврженост (љубав).

За приврженост односно љубав одговоран је неуротрансмитер ендорфин. Његово појачано лучење изазива физичка близина вољене особе. Као резултат повећане концентрације ендорфина јавља се осећање смирености, топлине, спокојства, сигурности, смањења стрепње...

Дакле, из горе наведеног, следи закључак да љубав и заљубљеност нису исто. Поред субјективног доживљаја разлике у интензитету и квалитету осећања, разликују се и по врсти неуротрансмитера који учествују у њиховом стварању.

Ова чињеница даје нам још једно објашњење. Неке особе добро се осећају само уз узбуркане емоције које са собом носи појачано дејство природног амфетамина у мозгу (фенилетиламина), док им смирујуће дејство ендорфина не одговара, зато се не упуштају у дуге, озбиљне везе већ су склоне авантурама.

Зависност се јавља и када је у питању ендорфин. Дуготрајно дејство ове супстанце ствара зависност која одржава партнере у вези и када „ љубав прође“. То је оно што називамо „навиком“. Са друге стране, зависност од ендорфина резултира тугом након губитка, било да је реч о раскиду или смрти партнера. Емоционални доживљаји које описују речима „туга“ или„патња“, а неизбежни су пратиоци сепарације, са становишта физиологије, објашњавају се падом нивоа ендорфина односно његовим смањеним лучењем у мозгу.

Аутор текста: Марија Турењанин

дипломирани психолог

виша медицинска сестра

Извори:

Миливојевић, З. (2009). Формуле љјубави. Београд. Психополис.

Миливојевић, З. ( 2014). Емоције. Београд. Психополис.

www.stetoskop.info

www.studentskizivot.com

www.bgonline.rs

www.istrazime.com

www.psihoterapijsketeme.rs

www.wikipedia.rs