1 2 3 4 5

Вести



Задесно тровање лековима код деце предшколског узраста

Задесно тровање лековима код деце настаје случајним узимањем лекова који су најчешће били намењени другим особама из њихивог окружења, без знања или жеље да себе повреди или давањем већих доза лекова преписаних детету.

Тровања лековима у узрасту до пете године живота су доста честа, јер у том узрасту деца истражују свет својим чулима и у тзв. “оралној фази“ психомоторног развоја стављају свашта у уста, не знајући да то може имати штетне последице по њих. Зато најчешћи пут уношења токсичних супстанци (лекова) јесте пер ос тј. гутањем. Врло често од родитеља који су у пратњи детета добијамо и податак да је оно у врло кратком временском периоду остало без родитељског надзора и управо тај моманат искoристило. Непријатан укус лекова (кисео, горак) неће пуно утицати на одлуку детета да тај лек прогута јер га таблетице најчешће асоцирају на бомбоне.

Лекови који се најчешће користе код деце и који се нађу у ситуацији за не намерну злоупотребу су: парацетамол, капи за нос, сирупи против кашља, витамини или различите врсте лекови и слично. Овде се могу сврстати и лекови које користе одрасли из њиховог окружења али су остављени на деци доступним местима.

Тежина тровања и симптоми зависиће пре свега од тога који лек је дете узело, количине лека која је унета, облик лека (течност или чврст облик тј. таблета), пут уноса, година живота детета као и његовог општег здравственог стања. У зависности од ових фактора неки лекови могу изазвати благе и пролазне симптоме, док други могу узроковати мучнину, повраћање, поспаност, бол у стомаку, па до заиста озбиљних стања као што су конвулзије, престанак дисања и рада срца, поремећаје свести различитог степена и на крају смртни исход.

Дијагноза се најчешће поставља само на основу података које дају родитељи или пратиоци деце за коју се сигурно зна да су узели неки лек или постоји сумња да је лек узет. Врло је значајно да у овим ситуацијама родитељи понесу паковање, кутију или бочицу лека које је дете прогутало, јер због стресне ситуације у којој су се нашли врло често забораве назив лека, а за лекара је то врло важан податак.

У случају сумње да је дете било ког узраста унело потенцијално отровну материју или неки лек обавезно треба позвати службу хитне медицинске помоћи или обезбедити детету најбржи транспорт до болнице где ће му медицинско особље указати неопходну помоћ или уколико је потребно обезбедити транспорт у другу здравствену установу све до момента дефинитивног збрињавања детета.

Како би избегли овако стресне ситуације и за децу и за родитеље много значајније од лечења јесте превенција.

Најважније је да све што дете не користи не треба ни да му буде доступно, тако да лекови као и средства за одржавање хигијене кухиње и купатила буду адекватно обезбеђени. Лекове треба држати у закључаним високим ормарићима, а срдества за одржавање хигијене кухиње и купатила никако на поду или у ормарима који деца могу сама да се отворе. Увек прочитати упутство за примену лека намењеног детету и обавезно се придржавати упутства лекара који је лек преписао детету. Никада не давати дуплу дозу лека чак и ако је пропуштена претходна доза лека. Децу не треба збуњивати причајући им о таблетама и сирупима као бомбонама и сокићима, што се често чини како би дете без одбијања узело лек и у складу са узрастом објаснити детету неопходност узимања лека. Уколико родитељи или старије особе у домаћинству користе неке лекове пожељно је да лекове узимају без присуства детета, јер врло често дете имитира старије. Такође, деци не треба да буду доступне ни ручне торбе (дамске ташне) јер се често у њима налазе несесери са лековима.

У зависности од врсте лека или неког другог средства, количине и начина на који је узето последице по здравље детета могу бити од безазлених до врло озбиљних, зато поведите рачуна о начину чувања лекова и различитих средстава за хигијену просторија.

Будите обазриви. Нека деца безбрижно уживају у детињству и игри у складу са својим годинама.

Текст уредила, Радојчић Марија, струковна медицинска сестра, спец. за клиничку негу

ЛИТЕРАТУРА:

1. Ficner B, Huzjak N. Akutna trovanja djece. Medicus 1993;2:147-99.