1 2 3 4 5

Вести



Дезинфекција

Прве предузете хигијенске мере у историји човечанства, попут прања руку, лица и тела могу се сматрати и првом примењеном дезинфекцијом. Већ су и Стари Египћани мумифицирањем леша на неки начин спроводили дезинфекцију, док су Стари Грци користили вино и сирће као дезинфицијенсе. Тек са проналаском микроскопа и открићем постојања микроорганизама примена дезинфекције добија на својој тежини, а појавом Роберта Коха дезинфекција постаје наука. Важност превентивне дезинфекције нарочито долази до изражаја у здравственим, образовним и сличним делатностима, где она представља меру спречавања појаве и ширења заразе услед микробиолошког загађења (хране, прибора радних површина и друго).

Антисепса је скуп поступака и мера којима се уништавају проузроковачи инфекције или се њихова вируленција ослаби тако да не могу да изазову инфекцију. Поступак који се користи у антисепси је дезинфекција и постиже се биолошким и хемијским средествима.

Дезинфекција, у најширем смислу, представља скуп поступака којима се уклањају, онеспособљавају или уништавају микроорганизми у тој мери да нису способни изазвати инфекцију. За постизање дезинфекције се користе дезинфицијенси (хемијска средства) која су слабо селективно токсична, а имају гермицидно деловање. Циљ дезинфекције је да се број узрочника инфекције на једној површини или предмету у тој мери редукује, тако да из тога не може да произађе инфекција или да се пренесу узрочници инфекција.

Врсте дезинфекције

Профилактичка (хемијска) дезинфекција спроводи се у сврху профилаксе заразних болести. Огледа се у чишћењу, прању и наношењу дезинфекционих средстава на подне, зидне и радне површине.

Текућа дезинфекција спроводи се током трајања неке заразне болести тј када је болест већ присутна, с циљем спречаавања преношења и ширења микроорганизама.

Завршна (коначна) дезинфекција спроводи се након престанка заразе. Сврха ове врсте дезинфекције је да се особе које долазе у контакт са предметима, прибором и простором не инфицирају.

Дезинфекцијске методе

Механичка дезинфекција подразумева уклањање клица механичким путем (чишћењем, рибањем, кречењем, усисавањем).

Физичка дезинфекција обухвата употребу средстава топлоте (пламен), исушивања, зрачења и сл.

Хемијска дезинфекција постиже се дејством хемијских дезинфекционих средстава који делују бактерицидно (уништавају микроорганизме) или бактериостатички( спречавају размножавање микроорганизама).

Хемијска средства

Хемијска средства се користе за дзинфекцију предмета, инструмната, оперативног поља, рана, коже и руку. Хемијска средства за дезинфекцију предмета и материјала зову се дезинфицијентна или гермицидна средства. Хемијска средства која се користе за припрему коже, испирање рана, припремање оперативног поља зову се антисептичка средства.

Особине које треба да има хемијско средство: да је ефикасно у што мањем проценту, да је растворљиво у води, да није отровно за људе и животиње, да не оштећује површине које дезинфикује, да је економично.

Подела хемијских дезинфекционих средстава:

1. НА БАЗЕ (алкалије) -сода бикарбона, креч, кречно млеко (за дезинфекцију подова,зидова), сапуни, детерџенти.

2.ОКСИДАЦИОНА СРЕДСТВА - тропроцентни хидроген-има двојако дејтво, испира рану и пенуша (користи се за испирање дубоких рана).

3. ХАЛОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ- хлор - за дезинфекцију воде, хлорни креч-за дезинфекцију фекалија, тинктура јода, повидон јод раствор (служи за дезинфекцију руку, коже, слузокоже, рана, опекотина, испирање телесних шупљина, испирање загађених и загнојених рана), повидон јод пена (за хирушко прање руку), једињење бора (ациди борици -1% или 3% служи за испирање ока, носа, мокраћне бешике,вагине,ректума).

4.СОЛИ ТЕШКИХ МЕТАЛА- сублимат 1%-за дезинфекцију инструмената. Ретко се користи.

5.ОСТАЛА ДЕЗИНЕКЦИОНА СРЕДСТВА -алкохол 30% (служи за бпрофилаксу декубита), алкохол 70-76% (служи за дезинфекцију коже, убодног места, површине,инструменте), алкохол 96% (у њему се чува хирушки конац), риванол 1% (служи за дезинфекцију трбушне дупље), асепсол 1% (за дезинфекцију руку), асепсол 5%(за дезинфекцију намештаја и подова), медицински бензин (уклања масноћу и нечистпоћу и користи се за дезинфекцију околине ране), формалин (користи се за дезинфекцију инструмената који се не кувају), десдерман(користи се за хигијенску и хирушку дезинфекцију руку).

Микроорганизми који се врло лако и брзо намноже, могу представљати велики здравствени ризик, будући да узрукују бројне инфекције или обољења. Из тог разлога битно је све површине и одећу с којима долазимо у контакт држати што чистијим. Савршена дезинфекција ретко се када може постићи, будући да су за то потребне високе температуре више или мање штетне хемикалије. Дезинфекциона средства која користимо у свакодневном животу, компромис су између еколошке, здравствене прихватљивости као и ефикасности.

Текст уредила вмс Јелена Гуцијан

Извор:

Литература:

Влатка Бојић Турчић-Стерилизациа и дезинфекција медицини, Медицинска наклада, 1994год

Антун Асај-Дезинфекција, Хрватска,2000 год

Петар Тројанчић-Приручнк за стерилизацију у медицини