САВРЕМЕНО ВОЂЕЊЕ ПОРОЂАЈА

Савремено вођење порођаја подразумева његову потпуну контролу у свим фазама.

За циљ има да смањи морбидитет и морталитет код мајке, стопу интрапарталног феталног морталитета, да смањи стопу отежаних порођаја, као и царских резова.

Принципи којима се акушери воде су прецизна дијагноза порођаја, континуирано праћење тока порођаја, индивидуални приступ свакој пацијенткињи и примена окситоцина. Превенција отежаних порођаја, у данашње време подразумева избегавање непотребних индукција порођаја,психофизичку припрему труднице, присуство одабране особе на порођају. Отклањање узнемирености и бола код мајке је од изузетног значаја. На основу анамнестичких података и акушерског прегледа, прави се план вођења порођаја. Прате се витални параметри,аускултује се срчана радња плода,врши се ЦТГ мониторинг, редовни вагинални прегледи на сат времена, по потреби и чешће. Савремено вођење порођаја подразумева примену утеротоника (Синтоцинон) и прокидање водењака (амниотомија). Прокидање водењака се врши када је дилатација 3-4 цм и онда када је главица учвршћена над карличним улазом.Овим путем се порођај убрзава, а уједно се има увид и у особине плодове воде. Бешика се често празни,јер пуна мокраћна бешика омета ангажовање главице.

У току првог порођајног доба,тј у фази дилатације-ширења грлића спроводи се ЦТГ мониторинг,аускултују се тонови. Нормална срчана радња плода има ритам од 120-160 откуцаја у минути. Бимануелним прегледом се добијају подаци о дилатацији грлића и о напредовању предњачећег дела плода, добијени подаци се уносе у партограм. У партограм се уноси и ординирана терапија у току порођаја.

У другом поорђајном добу, које почиње оног тренутка, када наступи фаза потпуне дилатације грлића, успорова се срчана радња плода, због притиска на главицу, и опет се враћа на нормалу ван контракције. У овој фази врши се континуирано ЦТГ праћење, бимануелни прегледи су чешћи, редовно се празни мокраћна бешика, лекар доноси одлуку о потреби или не, за епизиотомијом.

У трећем порођајном добу, које траје од момента рађана плода, до момента изласка постељице, пупчаника и плодових овојака, прати се евентуално могуће одлубљивање постељице, да ли је спонтано рођена постељица цела или дефектна. Дешава се да постељица уопште не може да се роди, када се врши мануелна екстракција исте. У овој фази прегледају се меки делови порођајних путева, ушива се епизиотомија.

У четвром порођајном добу, активно савремено вођење порођаја подразумева континуирано праћење могућег крварења, виталних параметра. Примењује се масажа утеруса, породиља остаје два сата у порођајној сали.

Контролише се крвна слика након порођаја, која се упоређује са улазном крвном сликом, да би се добио бољи увид у стање мајке. Пред одлзак кући, ради се контролни УЗ, као и мануелни преглед у случају неких хематома, расцепа грлића...редовно се контролише инволуција тј контрактилност материце.

Поред свих горе наведених мера, долази се до закључка да данас у малом броју случајева говоримо о заиста спонтаном вагиналном порођају.

Текст уредио др Емир Шефити, клинички лекар на ГАО

Извори: Пракатикум из породиљства Медицински Факултет у Београду.