Повећана и смањена количина плодове воде у трудноћи

Плодова вода испуњава амнионску шупљину и окружује фетус. Има заштитну улогу јер спречава механичке повреде плода. У 10. недељи њен волумен износи око 30мл, у 36. 1000мл, а у термину око 800мл. Ствара се из амниона, трансудацијом течности из пупчаника и феталном микцијом.

Уклања се преко амниона, коже и гутањем. Смањена и повећана количина плодове воде могу указати на патолошке промене у трудноћи.

Полихидрамнион је стање које подразумева присуство повећане количине плодове воде, која прелази 95 перцентил за одређену гестацијску старост. Може бити акутни (настао у кратком временском периоду, за неколико сати или дана) и хронични (настаје постепено током неколико недеља). Повећана количина плодове воде повезана је са повећаним матерналним и перинаталним морталитетом. Узроци могу бити матернални (дијабетес мелитус, уремија), плацентни (а-в фистуле), порекла плодових овојака (запаљења, поремећај пермеабилности мембрана), фетални (атрезија гастроинтестиналног тракта, аненцефалија, дијафрагмална хернија, цистична малфорамција плућа, остехондроплазија, неуромускуларни поремећаји где постоји поремећај акта гутања, вишеструке трудноће (тзв. близаначки трансфузиони синдром).

У клиничкој слици акутног полихидрамниона долази до наглог пораста материце током неколико дана, јавља се бол у трбуху и крстима, осећај растезања предњег трбушног зида, гађење, повраћање, отежано дисање, тахикардија, отоци и цијаноза. Код хроничног полихидрамниона материца се увећава недељама, кожа трбуха је сјајна, венски цртеж појачан и слабије су изражени симптоми притиска на околне органе.

Дијагноза се поставља на основу пораста тежине мајке, повећања висине фундуса материце и ултразвуком. На основу димензија највећег џепа плодове воде може бити благи (8-11 цм), умерени (12-15 цм) и озбиљни (преко 16 цм).

Највећи број благих случајева је идиопатски (непознатог порекла). Међутим, ово није случај са озибљним облицима поремећаја, код којих у већини случајева постоји поремећај фетуса и/или мајке. Неопходно је испитивање метаболичког стања мајке и искључивање дијабетеса, ултразвучни преглед у циљу налажења аномалија, кариотипизација, испитивање крвне слике и евентуалних инфекција фетуса.

Олигоамнион подразумева смањење количине плодове воде, а анамнион потпуни недостатак. Може бити умерен и изражен (мање од 100 мл). С обзиром да је главни извор плодове воде урин фетуса, патофизиолошки механизам се односи на факторе који доводе до мање продукције или излучивање урина. Олигоамнион може бити резултат хроничне феталне хипоксије (услед утеро-плацентне инсуфицијенције, смањења волумена фетуса, гломеруларне филтрације и продукције урина), конгениталних аномалија урогениталног тракта (агенезија бубрега, дисплазија бубрега, опструкције уринарног тракта), поремећаја хромозома, посттерминске гестације, трансфузионог синдрома, превременог прснућа плодових овојака, дехидратрације мајке или последица примене нестероидних антиинфламаторних лекова.

У клиничкој слици материца је мања у односу на гестацијску старост, због недостатка плодове воде плод је мање покретан, а његови покрети изазивају изразито болне сензације код труднице.

Ултразвук је суверена метода за дијагностиковање олигоамниона као и у откривању његовог узрока.

Компликације смањене количине плодове воде се односе на хипоплазију плућа фетуса, компресију пупчаника са последичном асфиксијом, респираторни дистрес синдром, асфиксију плода и аспирацију меконијума. Олигоманион у првом и другом триместру трудноће представља веома лош прогностички знак. Перинатални морталитет је од 80 до 90%, а у случају анамниона преко 90%.

Што се терапије тиче, у случају опструктивних уропатија везико-амнионски шант може кориговати олигоамнион. У случају дехидрације мајке, интравенска или акутна перорална рехидрација коригује поремећај.

Скрининг се односи на мерење висине фуднуса материце, као и редовне ултразвучне прегледе. Превенција подразумева интензивни надзор труднице са дијабетесом, хипертензивним синдромом и инфекцијама, као и спречавање дехидрације и смањења волумена плазме,а порођај је потребно завршити према акушерским индикацијама.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извори: Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.