Витилиго

Витилиго представља циркумскриптну хипомеланозу којa је у трећини случајева наследна. Виђа се код особа оба пола, може почети у сваком узрасту, али најчешће почиње у другој или трећој деценији живота.

Етиопатогенеза је нејасна. Болест се сматра последицом разарања меланоцита из још увек нејасних разлога. Код око 30% оболелих утврђено је фамилијарно постојање болести уз мултигенско наслеђивање. Неурогена теорија претпоставља да се из нервних завршетака ослобађа хемијски медијатор који уништава меланоците или инхибише продукцију меланина. Аутоимуна теорија подразумева продукцију аутоантитела према антигенима меланоцита. Теорија оксидативног стреса се заснива на утврђеном дефициту антиоксидантних ензимских система у витилигом промењеном епидерму и меланоцитима активног витилига, што за последицу има њихово оштећење.

Болест се клинички карактерише појавом беличастих депигментованих плажа, које међусобно могу да се спајају тако да променама изузетно може бити захваћена чак и читава кожа. Често је и далака депигментована на захваћеним регијама . На ивицама промена и перифоликуларно може постојати хиперпигментација. На захваћеној кожи нема других промена ни функционалних сметњи. Промене су фотосензитивне ( јер нема меланина ) те при излагању сунцу долази до појаве соларног еритема, праћеног осећајем свраба и жарења. Излагање коже сунцу промене чини уочљивијим због хиперпигментације околне неизмењене коже под дејством УВ зрака. Слузокожа, као и кожа дланова и табана су ретко промењени.

Еволуција и прогноза витилига је непредвидива. Могуће је мада ретко и спонтана репигментација која почиње перифоликуларно. Дијагноза се поставља на основу клиничке слике. Хистолошки и ултраструктурно се запажа недостатак меланoцита у захваћеној кожи.

Терапија Може се покушати примена фотохемиотерапије ординирањем препарата псоралена и накнадним обасјавањем природним или вештачким UVA зрацима( PUVA = Psoralen + UVA). Кортикостероиди се могу применити локално током 1-2 месеца. Хирушка метода - пресађивање епидерма. Код веома проширених витилигинозих промена један од видова терапије је и депигментација преосталих пигментних делова коже.

Код оболелих од витилига као заштита од сунчеве светлости примењују се антисоларне креме као и системски антималарици.

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево.

Извори:
Дерматовенерологија,, Паравина М, Спалевић Љ, Станојевић М, Тиодоровић Ј, Бинић И, Јовановић Д. Медицински факултет ,Универзитет у Нишу, 2004.