Витамин К

Познат као коагулацијски (К у називу), односно антихеморагични витамин, јер има важну улогу у згрушавању крви. Недостатак овог витамина може резултовати разним хеморагичним болестима.

Хемијска структура

Витамин К се убраја у липосолубилне витамине. У природи се налази у два облика: као К1 и као К2, а синтетским путем добијени су К3, К4 и К5. К1 уносимо у организам путем хране, док К2 синтетишу бактерије из групе коли у танком цреву.Група од неколико витамина по својој су структури нафтокинони. Витамини К1 (фитоменадион) и К2 (менакинон) су природног порекла, а К3 (менадион) се добија синтетски. Они нису растворљиви у води и под утицајем светлости се распадају.
Нестабилан је у алкалијама и на светлу. Апсорпцију витамина К помаже неомицин, а одмажу минерална уља, X-зрачење, радијација, ужегла маст. Неки антибиотици уништавају цревне бактерије које производе витамин К.

Извори
Здрава одрасла особа може довољно витамина К унети храном или синтезом менакинона (К2) помоћу бактерија у цревима. Природни извори: купус, карфиол, прокељ, спанаћ, коприва, индијска луцерка (алфафа), парадајз, грашак, соја, шаргарепа, кромпир, џигерица, биљна уља, рибље уље, млеко, сир, жуманце, алге. Налази се у јетри, крављем млеку, жуманцету и житарицама.

Витамин К је неопходан за покретање синтезе четири најважнија фактора коагулације: протромбина, фактора ВИИ, ИX И X и чини значајан фактор за спречавање крварења. Неки протеини ,важни за нормалан метаболизам костију, од којих зависи унос калцијума у кости, такође су зависни од витамина К.

Дневне потребе

Дневне количине витамина К су јако мале. Сматра се одговарајућим ако одрасла особа узима око 300 µг.

Хиповитаминоза
Бактерије стално синтетише витамин К у гастроинтестиналном тракту тако да мањак витамина К настаје ретко само зато што га нема у храни, осим код новорођенчади пре него што се у њих развије интестинална бактеријска флора. Код новорођенчади постоји физиолошка хиповитаминоза па се у породилиштима даје К1 непосредно после порођаја.
Међутим, до мањка витамина К често долази услед слабе апсорпције масти из гастроинтестиналног тракта, због тога што се витамин К, који је липосолубилан, апсорбује из црева заједно са мастима.
Један од најчешћих узрока мањка витамина К у организму је неспособност јетре да секретује жуч у гастроинтестинални тракт (што настаје или због опструкције жучних канала или због болести јетре), јер код недостатка жучи нема адекватне дигестије и апсорпције масти, па се зато сманује и апсорпција витамина К. Зато се витамин К даје ињекцијом свим пацијентима са болесном јетром или зачепљеним жучним каналима пре извођења ма које хируршке операције. Мањак витамина К се јавља и код целијачне болести, колитиса, тропског спруа (основни поремећај код ових болести је поремећена апсорпција масти)У случају недостатка витамина К долази до пада протромбина у крви, а тиме поремећаја коагулације и крвављења било спонтаним или као последица повреда.

Хипервитаминоза
Уопштено, витамин К се добро подноси, није токсичан ни у великим дозама већим чак и 500 пута од основних доза. Интравенска примена може изазвати проблеме са дисањем, болове у грудима, кардиоваскуларни колапс.

Текст на основу извора уредио др Милан Вемић - лекар на специјализацији из Интерне медицине, Општа болница Панчево.

Извор:
Интерна медицина, пето издање, проф. др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009.године