Витамини Д-антирахитични витамини

Витамини Д-антирахитични витамини су група једињења сличне структуре међу којима су најважнији витамини Д2 и Д3. Ергокалциферол (калциферол, витамин Д2) настаје дејством УВ светлости на провитамин, ергостерол, те отуда потиче назив ергокалциферол, мада се чешће назива калциферолом.Из другог провитамина Д, дехидрохолестерола настаје холекалциферол-витамин Д3. Оба витамина су незасићени секундарни алкохоли са коњугованим двогубим везама, структуре блиске стеролима из којих су настали. За апсорпцију витамина Д неопходни су маст, односно соли жучних киселина. Апсорбовање помажу витамини А, Ц и Ф, фосфор, калцијум, холин, а одмажу минерална уља. Витамин Д је отпоран на високе температуре, није растворљив у води, па се приликом кувања и припремања хране у води не губи. Отпоран је и на сушење и димљење рибе, пастеризацију и стерилизацију млека и сушење јаја. Нестабилан је једино на светлу и у присуству кисеоника.

Витамин Д се у телу може синтетисати у кожи под утицајем ултраљубичастих зрака из провитамина. Али се може уносити и храном. Витамини Д групе налазе се у рибљем уљу, млеку и млечним производима, месу, риби и јајима. У виду провитамина распрострањени су у разним намирницама а нарочито у квасцу и гљивама. Примарна улога витамина Д је одржавање хомеостазе и константне концентрације калцијума и фосфата у плазми. Витамини Д повећавају апсорпцију калцијума из гастроинтестиналног тракта а такође помаже у контроли депоновања калцијума у кост. Он посебно повећава производњу калцијум-везујућег протеина у интестиналним епителним ћелијама које учествују у апсорпцији калцијума. Неопходан је за раст у целини, регулише калцификацију костију, стварање дентина и зубног емајла.

Витамин Д примењује се и у лечењу неких облика рака, јер се показало да калцитриол утиче на раст и диференцијацију ћелија коже и ћелија важних за имунитет тела. Користи се и у лечењу неких аутоимуних болести, као што су мултипла склероза, реуматоидни артритис и шећерна болест. Сматра се да је излагање коже сунцу 10-15 минута двапут недељно довољно да се осигурају адекватне количине витамина Д. Међутим, треба нагласити да употреба крема за сунчање смањује производњу витамина Д и до 95%. Загађени ваздух може блокирати ултраљубичасте зраке, па особе које живе у великим градовима с развијеном индустријом, као и оне које избегавају излагање сунцу, требају витамин Д унети храном. Препоручене дозе: одрасли, труднице, дојиље и деца 400 и.ј. витамина Д3 или 5-10 µг 1 µг холекалциферола једнако је 40 и.ј. витамина Д3 100 и.ј. одговара 0.0025 мг витамина Д3 1 и.ј. холекалциферола одговара 0.025 µг ергокалциферола

Хиповитаминоза
Ако у храни коју свакодневно уносимо у организам нема довољно калцијума, тело ће калцијум узимати из костију, јер је у њима смештено око 95% телесног калцијума, и користити га за уградњу у мембране ћелија и за неке друге функције неопходне за живот. Уколико телу недостаје витамин Д, калцијум унесен у организам не може се апсорбовати, па се као последица тога код одраслих људи јавља остеомалација и остеопороза, а код деце рахитис.

Рахитис је типична болест узрокована недостатком калцијума и фосфора, где кости постају мекане, због чега могу настати деформације, нарочито костију под оптерећењем. Симптоми код деце су смањење чврстине костију лобање, симетрично окоштавање чеоне и паријеталне кости (четвртаста глава), задебљања хрскавице на месту спајања грудне кости и ребара-рахитичне бројанице, грудни кош је деформисан, касније је се јављају кифоза и деформитети ногу (О или X ноге), мишићи су млитави, јављају се тешки тетанички грчеви. С обзиром да се кости код деце још развијају, може доћи до поремећаја у окоштавању. Витамин Д важан је и за апсорпцију фосфора, другог важног састојка кости и зуба. Недостатак калцијума и фосфора код деце може узроковати недовољно стварање зубне глеђи, што касније доводи до пропадања зуба.

Остеомалација је омекшавање костију (често се назива рахитис одраслих), које прате карактеристични болови у костима кичменог стуба, карлице и ногу, а затим тешки деформитети кичме, карлице и екстремитета. Новија истраживања показала су да активни облик калцитриол утиче на бета-ћелије пнкреаса, које луче инсулин, па се код људи којима недостаје витамин Д јављају поремећаји у излучивању инсулина. У одраслих особа мањак овог витамина може изазвати нервозу, пролив, несаницу, грчеве мишића, слабљење костију и може погоршати остеопорозу.

Интоксикација Витамином Д
Унос витамна Д мора бити стриктно прилагођен потребама, било да је реч о нормалном или патолошком стању. Познато је да вишемесечни унос преко оптимума код здравих особа доводи до интоксикације, тј. до хиперкалцијемије са калцинозом крвних судова и ектопичним калцификацијама меких ткива. Интоксикација витамином Д је могућа и код примене превисоке дозе витамина Д или његових метаболита у склопу лечења витамин Д сензитивног, зависног или резистентног рахита. Као последица хиперкалцијемије јавља се депресија биоелектричне активности која се манифестује мишићном слабошћу, опстипацијом (затвор), муком, анорексијом, апатијом, главобољом и поремећајем срчаног ритма. Калцијум се посебно депонује у крвне судове бубрега доводећи до нефрокалцинозе, хипертензије и реналне инсуфицијенције. У најтежим стањима јављају се ектопичне калцификације које се приказују на рендгенским снимцима миокарда, плућа, панкреаса и желуца. С обзиром да ресорпција калцијума из ванкоштаних ткива никад није комплетна, промене на крвним судовума и меким ткивима остају као трајна обележја интроксикације. Дијагноза се поставља се на основу клиничке слике и лабораторијских анализа. Лечење терапија се базира на прекиду даљег уноса витамина Д, максималној рестрикцији калцијума у исхрани, обезбеђењу добре диурезе, а у најтежим ситуацијама и давању пронизона.

Текст на основу извора уредио Др Милан Вемић - лекар на специјализацији из Интерне медицине, Општа болница Панчево

Извор: Интерна медицина, проф. др Драгољуб Манојловић