Вртоглавица

Вртоглавица (вертиго) се дефинише као илузија ротационих покрета, било предмета из околног простора или сопственог тела у простору. Поред вртоглавице, највећи број пацијената се жали на симптомекао што су омаглица, љуљање, нестабилност, поремећај вида и ,,мутноћа у глави”.

Вртоглавица је најчешће узрокованаоштећењем вестибуларног дела за равнотежу осмог кранијалног живца али може се јавити и у склопу других стања. Зависно од оштећења структуре, разликујемо периферни и централни вертиго.

1.периферни или вестибуларни вертиго – који је изазван оштећењем лабиринта унутрашњег уха или живца за равнотежу. По правилу праћен је хоризонталним нистагмусом (невољним покретима очних јабучица) уз осећај мучнине и повраћања. Пацијент се током хода заноси на једну страну, а ход се погоршава са затварањем очију. Оштећење лабиринта карактерише се нападима вртоглавице који трају 1-2 сата и могу се јавити у склопу Мениерове болести. Код бенигног пароксизмалног позиционог вертига могу се јавити нагли напади краткотрајне вртоглавице (мање од 1 минута) које изазивају покрети главе, посебно при легању или окретању у кревету. Наведени подтипови периферног вертига често су удружени симптомима наглувости са зујањем у ушима (тинитусом) због блиске везе слушног и живца за равнотежу. Изолована упала нерва за равнотежу, најчешће након вирусних инфекција горњег респиратног тракта, се карактерише нападима тешког вертига, без наглувости и зујања, обично код млађих и средовечних особа. Има повољан ток и повлачи се у потпуности након терапије. Периферни вертиго је најчешћи узрок вртоглавице.

2. Централни вертиго – се може јавити код инфаркта мозга, мултипле склерозе или туморских процеса на мозгу. Узрокују тежак, продужен вертиго и често вертикалан. Поред наведених симптома, централни вертиго је праћен и додатним симптомима у зависности који део мозга је захваћен.

Дијагноза се поставља најчешће на основу података које пацијент наводи и неуролошког прегледа. Код постојања сумње на развој цереброваскуларног инсулта или туморског процеса код пацијента, може се радити компјутеризована томографија главе.

У случају наведених симптома, потребно је јавити се свом изабраном лекару како би Вас упутио специјалисти неурологије или оториноларингологије ради даљег испитивања и терапије.

Текст на основу извора уредио др Милош Свирчев, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор:Неурологија за студенте медицине, Катедра за неурологију Медицинског факултета у Београду