ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ (VARIOLA VERA)

Велике богиње изазива вирус вариоле који се појавио међу становништвом пре хиљада година. Вирус вариоле је искорењен осим што постоје залихе које се користе за лабораторијска истраживања. Након што је болест елиминисана у свету, обустављена је редовна масовна вакцинација људи против великих богиња јер више није било потребе за превентивном заштитом. Међутим након последица септембарских и октобарских догађаја 2001. године постоји повећана забринутост да би се вирус великих богиња могао употребити као средство за биотероризам.

Генерално је потребан директан и довољно дуг контакт лицем у лице да би се велике богиње пренеле са једне на другу особу. Велике богиње се могу такође преносити у директном контакту са зараженим телесним излучевинама или контаминираним предметима као што су постељина или одећа. Велике богиње су се ретко преносиле кроз ваздух у затвореним просторима као што су зграде, аутобуси и возови. Људи су једини природни домаћини великих богиња.

Особа која има велике богиње постаје понекад преносилац заразе када добије повишену температуру, али је највише заразна када се појави осип. У том стадијуму заражена особа је обично јако болесна и није у стању да се креће у друштву. Инфицирана особа је заразна све док не отпадне последња краста великих богиња.

Клиничка слика
Постоје два клиничка облика великих богиња:
Велике богиње (variola major) је озбиљна и најчешћа форма великих богиња са обимнијим осипом и вишом температуром. Постоје четири врсте великих богиња (variola major): обична, најчешћа врста која се јавља у 90 или више посто случајева; модификована (благи тип који се јавља код раније вакцинисаних особа); затим површинска и хеморагична (ретка и врло озбиљна). Историјски гледано смртност код великих богиња је око 30 посто; међутим површинске и хеморагичне велике богиње су обично смртоносне.

Мале богиње (вариола минор) су мање уобичајена и мање опака болест са стопом смртности од око један посто или нижом.
Прве две недеље од инфицирања болесник неће имати симптоме.
На почетку треће недеље заражена особа ће почети да се осећа веома болесно са високом температуром, јаким умором, главобољом, болом у леђима, болом у стомаку, и повраћањем. За време треће недеље, температура може да се повећа и особа може бити збуњена и изгубљена. На крају треће недеље, температура ће опасти и осип се појавити у устима и на лицу. Осип ће се онда проширити на врат, руке, ноге, стопала и дланове на рукама. Особа је најзаразнија када се осип појави у устима.

За време четврте недеље, осип ће да напредује од пликова напуњених течношћу до пликова испуњених гнојем и красти.

За време пете недеље, красте ће се залечити и почети да отпадају. Велике богиње нису више заразне чим све красте отпадну са коже. Већина пацијената са великим богињама се опорави, али смрт се може десити у чак до 30% случајева.

Како реаговати
Пријава обољења је по закону обавезна и сваки болесник који има велике богиње мора се изоловати и пренети у болницу на лечење. Велике богиње су карантинска болест и сваки њихов случај се мора пријавити Светској здравственој организацији. Ако је вакцина дата унутар 4 дана након излагања великим богињама, може да смањи јачину болести или чак да је спречи.

Извор: "stetoskop.info"