1 2 3 4 5

Вести



15. фебруар - Међународни дан деце оболеле од рака

Данас је међународни дан деце оболеле од рака. У Србији сваког дана једно дете оболи од рака, а сваке недеље једно дете умре од опаке болести. Међутим захваљујући савременим терапијским протоколима постижу се све већи успеси у лечењу малигних болести код деце. Ове године Међународни дан деце оболеле од малигних болести обележава се под слоганом „РАНО ОТКРИВАЊЕ…ВЕЋА ШАНСА”.

У току трогодишње кампање за борбу против рака „Ми можемо, ја могу” приоритет је здравствена заштита деце и адолесцената у погледу превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света (у Африци 4%, у Европи 0,4%, у Србији око 0,7%). Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.

У Републици Србији сваке године у просеку 314 деце узраста од 0 до 19 година оболи од неког облика малигне болести, а 50 деце изгуби битку са овом болешћу. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. У структури оболевања у узрасту 0–19 година најзаступљеније су леукемије са 20,4%, тумори мозга са 16,6% и лимфоми са 12,1%.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево у Јужнобанатском округу годишње у просеку 7 деце оболи (3-15 деце) и 2 умре (0-5 деце) од малигних болести. У току 2015. и 2016. у нашем округу није било регистрованих умрлих од рака у узрасту од 0-19 година. Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и лимфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима и гонадама. У последњих 5-6 година, умирање од малигних болести код деце најчешће је регистровано у узрасту од 15-19 година (72,7%), затим у узрасту 0-4 (27,3%) и у узрасту 10-14 (9,1%), док у узрасној групи 5-9 година није било смртних исхода.

Најважнији задатак здравствених радника и шире друштвене заједнице је едукација деце, адолесцената и њихових родитеља у погледу превенције, стицања здравих животних навика и у препознавању раних знакова упозорења и симптома малигних болести.

Рани знаци упозорења:

-Беле тачкице у оку, нова разрокост, ново слепило, избочена очна јабучица,

-Куглице у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама,

-Необјашњиво продужена температура преко две недеље,

-Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрице или крварење,

-Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи,

-Неуролошки знаци- промена или погоршање хода, равнотеже или говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе.

Потребно је обратити пажњу и препознати ране знаке упозорења и симптоме и одмах потражити стручну медицинску помоћ. Брза и ефикасна рана дијагностика и примена стандардне терапије омогућава дуже преживљавање и има бољу прогнозу.

Извор: Завод за јавно здравље Панчево, 15.02.2018.