1 2 3 4 5

Вести



ВАКЦИНЕ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ

У борби против инфективних болести најважнију улогу имају вакцине.
Редовним спровођењем вакцинације желимо да код што већег броја људи осигурамо имунитет против одређених проузроковача обољења. На почетку XX века инфективне болести су биле водећи узрок смрти (30-60%), а крајем XX века и почетком XXI века број се смањио на 3-5%.
Термин вакцина води порекло од латинске речи „Vacca“ (крава) термин је настао на основу чињеницe да је прва забележена успешна вакцина, против великих богиња, спроведена вирусом крављих богиња или вирусном вакцином Едварда Ђернарда 1796. год.

Према својој природи вакцине се деле на:
Живе ваццине - које садрже проузроковаче који су атенуисани, способни да се размножавају али ослабљени у погледу својих патогености (Вакцина против дечије парализе, малих богиња, заушки, црвенке, овчијих богиња).
Мртве вакцине - са усмрћеним проузроковачима (Хепатитис Б, дечија пализa, беснило, грип, велики кашаљ).
Мртве вакцине које садрже само делове проузроковача (Хемофилус инфлуеце тип Б). Анти-токсичне вакцине – које стварају имунитет само против токсина проузроковача (Тетанус и дифтерија).
Комбиноване ваццине - то је комбинација 2-3 вакцине како би се њиховом применом уштедело време и што пре постигла заштита, такве су вакцине (Дифтерије и тетануса – ДТ; Дифтерије, тетануса, пертусиса (ДТП); Морбила, мумпса и рубела (ММР).

Контраиндикције за спровођење вакцинације:
- Код особа које су акутно оболеле или су у лошем здравственом стању
- У случају примене живих вакцина (ако је временски размак од претходне вакцинације живом вакцином сувише кратак)
- Код особа у другом стању, са изузетком оралне полиовакцине, у случају епидемије болести и вакцине против жуте грознице и ако је боравак у ендемским подручјима неизбежан.
- Код особа са урођеним или стеченим недостатком имунитета (АИДС, МС, имуносупресивна терапија).

Нежељени ефекти могу бити благи и безазлени, и ретко тешки и опасни по живот.
Међу блажим ефектима вакцина на месту примене може бити свраб, оспа, црвенило, уз општу реакцију организма у виду повишене телесне температуре и главобоље.
Теже реакције су веома ретке:
Код вакцинације против колере - спазам коронарних крвих судова.
Код вакцине против дифтерије - развој полионеуритиса.

Нашим програмом обавезне имунизације становништва против заразних болести утврђена су :
- Обавезна имунизација лица одређеног узраста против: туберкулозе, дечије парализе, дифтерије и тетануса , великог кашља, малих богиња, заушака, црвенке, хепатитиса Б.
- Обавезна имунизација лица по епидемиолошким карактеристикама против: Хепатитиса Б , трбушног тифуса, тетануса, жуте грознице, колере, дифтерије, менингокока.

Имунизација мора бити пријоритет због седам кључних разлога (Републички завод за јавно здравље ,,Милан Јовановић Батут“ ):
1. Имунизација спашава живот,
2. Имунизација је основно право, али није доступна свима,
3. Епидемија представља озбиљне претње,
4. Заразне болести могу да изазову смртни исход,
5. Заразне болести се могу контролисати и одстранити,
6. Имунизација је исплатва јавно здравствена мера,
7. Деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну и ефикасну вакцину.

Текст на основу извора уредила Др Јелена Наумовић, одељење за инфективне болести Опште болнице Панчево

Извори:
http://www.batut.org.rs/index.php?content=1539 http://www.intermagazin.rs/118998/
Инфективне болести - Уџбеник за студенте медицине ,Медицински факултет унверзитет у Београду катедра за инфективне болести.