Вагинални порођај или царски рез

Врло актуелна тема у данашње време. Највећи део искусних гинеколога-акушера ће вам рећи да је вагинални порођај много бољи, безбеднији и за мајку и за бебу. Што је и апсолутно тачно уколико нема правих индикација за царски рез. Царски рез се ради само у случајевима, када је из било ког разлога угрожен живот мајке или плода, а вагинални порођај се не може спровести довољно брзо и безбедно.

Нажалост у данашње време је постало „модерно“ порађати се царским резом. И све већи број жена тражи, пита свог акушера да је породи царским резом, без правог разлога.
Једини прави разлог „бежања“ ка царском резу је страх од бола. Постојеће заблуде су да је царски рез мање болан, сигурнији, безбеднији за мајку и бебу од вагиналног порођаја.
Једина предност царског реза је што нема болова, контракција пре порођаја, већ трудница заспи, пробуди се и постала је мајка. Али највећи проблем је што тек тада почињу прави болови, при сваком покрету, удаху, кашљу, говору, покушају држања дугоочекавне бебе... И опоравак траје знатно дуже него код жена које су се вагинално породилие, код којих болови најчешће престају скоро у потпуности након порођаја.

Царски рез је операција, ма колико је људи минимализовали и колико год је већини гинеколога постала рутина. Операција која подразумева отварање предњег трбушног реза ниским попречним резом (међу женама познат као „бикини рез“), у врло ретким моментима или код неискусних акушера усправним резом(који труднице у шали зову „ружан или Муратов рез“). Отварање подразумева пресецање или раздвајање свих слојева предњег трбушног зида и саме материце да би се беба извадила.
Сама екстракција (вађење) бебе је велики шок за саму бебу, која у делићу секунде прелази из топле мајчине утробе излази у хладан спољашњи свет (температурна разлика ма колико се ми трудили да је нема), манипулише се са њом, не стигну плућа лепо да се испразне од плодове воде, те су потребне додатне интервенције (за све то време мајка спава и не зна шта се са њеном бебом дешава), беба се препуни хормонима стреса који се нормално истроше у току вагиналног порођаја, као што се и плућа испразне од плодове воде проласком кроз природне порођајне путеве.

Такође након царског реза, ма колико акушер био добар, компликације су чешће него код вагиналног порођаја. Крварења, хематоми материце, реза предњег трбушног зида, прираслице, инфекције... Наравно данашњиим методама и искуством акушера све се то своди на што мањи проценат. Један царски рез, најчешће (не обавезно) утиче да и сл.порођај буде завршен царским резом, што додатно повећава могућности за раније наведене компликације, односно дужи опоравак.

Што се тиче бола у току вагиналног порођаја, то је индивидуална категорија, тј. свака жена подноси на другачији начин и док не крене сам порођај неће знати како ће реаговати на контракције.
Зато је битно стицање поверења између труднице и њеног гинеколога-перинатолога, у току 9 месеци и прављења планова како што више смањити страх од порођаја, доживети га као један величанствени чин који је потребно ако је могуће доживети свестан, будан (уз нпр.присуство мужа) и остати лепа успомена за цео живот. За то ће се побринути ваш изабрани гинеколог и бабица у току порођаја.
А увек је могућа и примена епидуралне аналгезије у току порођаја, али и то је посебна широка тема, али доста помаже самој трудници у порођају. С тим што је, нажалост, већини трудница битан само епидурал, а не и сам ток порођаја, тј. опет страх од бола и умањује се утицај гинеколога и бабице на сам чин порођаја. А они су најбитнији уз саму трудницу.

Само бих закључио овај текст са реченицом да је вагинални порођај много безбеднији, сигурнији, здравији за мајку и бебу, него царски рез и да је царски рез велика операција која се ради само када је угрожен живот мајке или плода или када је из неких других разлога немогућ вагинални порођај.
Најбољи пример су жене које су имале обе врсте порођаја и које у огромној већини дају предност у сваком сегменту вагиналном порођају.

Текст уредио др Горан Гавриловић, спец. гинеколог – акушер на Гинеколошком одељењу ОБП.