УЗРОК И ЛЕЧЕЊЕ СЕПСЕ

Сепса се јавља као одговор организма на инфекцију и може да доведе до оштећења сопствених ткива и органа. Може довести до шока, мултиорганске дисфункције и смрти, посебно ако се не препозна у раној фази и не лечи одмах. Правовременост у дијагностици и лечењу значајно утиче на смањење смртности. Сепса је још 2010. године проглашена за хитно медицинско стање и неопходно је да се збрињава и лечи као и друга хитна стања. Уколико се лечење спроведе у првом сату од појаве симптома, преживљавање је преко 80%, а после шест сати - свега 30%.

Респираторне инфекције најчешће узрокују тешке сепсе те имају лошији исход, а следе их абдоминалне и уринарне инфекције. Од даљих извора се спомињу инфекције коже и меких ткива, костију и зглобова, нервног система и примарне бактеријемије. Код болничких инфекција као извори се наводе још уринарни и интраваскуларни катетери.

Повећан ризик од сепсе имају особе са ослабљеним или компромитованим имуним системом, као на пример људи који пате од дијабетеса или инфекције ХИВ-ом. Људи који примају хемотерапију или узимају терапију имуносупресантима су такође веома подложни сепси. Тровање крви је такође често код новорођенчади, мале деце и старих људи, као и интравенозних наркомана.

Критеријуми за дијагнозу сепсе су следећи:
а) температура виша од 38° или мања од 36°Ц,
б) фреквенција срца виша од 90/мин.,
ц) фреквенција дисања виша од 20/мин.
д) леукоцити виши од 12,0, < 4,0

Запаљенско жариште може бити у сваком органском систему па ће знаци бити различити.

- Ако је реч примарно о упали плућа, јавиће се:
Диспнеја (отежано дисање),
Тахипнеја (убрзано дисање),
Кашаљ,
Болови у грудима.

- Ако је реч о упали бубрега, јављају се:
Болови у слабинама,
Грозница,
Учестало мокрење,
Печење при мокрењу.

- Ако је реч о упалном процесу стомачних органа (упала жучне кесе, панкреаса, трбушне марамице, дивертикулума дебелог црева), уз опште знакове јавиће се:
Болови у трбуху,
Мучнина,
Повраћање,
Затвор,
Надувеност.

- Примарни упални процес који узрокује сепсу може бити и на крвним судовима (септички тромбофлебитис, ендокардитис), нервном систему (гнојни менингитис), као и у кожи и поткожном ткиву (фурункули, карбункули, флегмоне).

Дијагноза
Поставља се на основу клинички присутне инфекције неког система и органа. Лабораторијски параметри су кориснији у праћењу болесника и одређивању терапије него у самој дијагностици сепсе. Увек треба узети узорке за бактериолошке анализе, хемокултуре, и то три до шест узорака у размаку од петнаест до тридесет минута, а уз то узети према клиничкој слици, културу мокраће, спутума, ликвора, столице, брис ждрела, кожних промена, аналне регије; такође могу се и пунктати послати на бактериолошку анализу (асцитес, плеурални излив, перикардијални излив).

Како се лечи сепса?
Основни циљ у лечењу сепсе је ерадикација упалног жаришта, било само употребом антибиотика ако је реч о нехируршкој сепси (нпр. менингитис са сепсом, пнеумонија са сепсом, пијелонефритис са сепсом), а ако је реч о хируршкој инфекцији (нпр. емпијем холецисте, апсцес панкреаса, загнојена псеудоциста панкреаса, гнојни перитонитис, гнојни салпингитис, емпијем плеуре итд.), тад је уз антибиотску терапију неопходан и хируршки захват.

Избор антибиотика ће зависити од узрочника (грам-позитивни или грам-негативни, аеробни или анаеробни), као и о условима у којима је настала инфекција (код куће или у болничким условима,) и стању болесникових одбрамбених механизама.
Уз хируршки захват и антибиотике, у лечењу сепсе је значајно примењивати:
1. Терапију вазопресорима и инотропним лековима
2. Кортикостероиде
3. Примену крви и крвних деривата
4. Механичку вентилацију код сепсом оштећених плућа
5. Седацију, аналгезију и неуромускуларну блокаду у сепси
6. Реналну подршку
7. Профилаксу дубоке венске тромбозе
8. Профилаксу „стрес улкуса“

Текст на основу извора уредила:
др Карличић Мирјана, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:
1. https://www.stetoskop.info/
2. American College of Chest Physicians/Society of Critical Care Medicine Consensus Conference: definitions for sepsis and organ failure and guidelines for the use of innovative therapies in sepsis. Crit Care Med 1992;20:864–874.
3. Levy MM, Fink MP, Marshall JC, et al. 2001 SCCM/ESICM/ATS/SIS International Sepsis Definitions Conference. Crit Care Med 2003;31:1250–1256.