Најчешће последице дијабетеса

Шећерна болест или дијабетес меллитус је поремећај повећавања нивоа шећера у крви до којег долази када гуштерача престане потпуно или делимично да производи хормон инсулин. Сигурно је једна од најчешћих ендокринолошких болести савременог начина живљења. Развој дијабетеса је праћен стварањем неповратних промена на органима болесника. Најчешће су захваћени васкуларни и нервни систем, бубрези, као и ретина.
Дијабетес је хронична болест од које обољевају људи свих животих доба, независно од пола. Сматра се да постоји “светска епидемија шећерне болести”, тј. да број оболелих трајно расте.

Током времена, дијабетес може оштетити срце, крвне судове, бубреге, вид и нерве:
* Одрасли са дијабетесом имају два до три пута већи ризик за настанак срчаног удара и шлога.
* У комбинацији са смањењим протоком крви и неуропатијом (оштећење нерава) повећава вероватноћу појава улцерација, инфекција стопала и евентуалну потребу за ампутацијом.
* Дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила и настаје као последица дуготрајне акумулације оштећења малих крвних судова ретине. 2,6% укупног броја слепила последица је дијабетеса.
* Дијабетес је један од водећих узрока бубрежне инсуфицијенције

Све ове компликације настају због великих осцилација концетрације шећера у крви (хипер и хипогликемија) и последичног оштећења крвних судова. Најчешће прво страдају мали (микроангиопатија), а потом и велики крвни судови (макроангиопатија). На поменути начин дијабетес значајно убрзава атеросклерозу, накупљање плакова у лумену крвних судова и последичних компликација.
Добра вест је да превенцијом и правовременом дијагностиком можемо спречити настанак улцерација и дијабетесног стопала, док са друге стране адекватним и детаљним приступом можемо убрзати процес зарастања ране, уколико иста већ постоји.

Придржавање режима лечења је пресудно за добру контролу дијабетеса. Нажалост, постоји више разлога зашто пацијенти не узимају прописане лекове. Пацијенти са дијабетесом често имају више коморбидитета, од којих је сваки третиран са једним или више фармаколошких средстава. Пацијенти могу имати осећај да имају превише таблета за праћење, тако да се могу сами одлучити да их просто ни - не узимају.

Још једна препрека за придржавање режима узимања лекова јесте непостојање знања и разумевања о томе када треба узимати одређене лекове и зашто је важно узети их у наведеном времену. Поштовање режима лечења није нужно питање да ли ће пацијент урадити оно што је медицински назначено, већ да ли пацијент има знање, когнитивне вештине, финансије и физичку способност да прати препоруке.
Нега дијабетеса је изузетно комплексна, разноврсна и захтева индивидуални приступ, посвећеност и праћење, али и стручност, знање и искуство како би се сви потенцијални симптоми благовремено идентификовали и третирали.

Мере које се могу применити без високих трошкова укључују:
* контролу нивоа глукозе у крви, посебно код дијабетеса типа 1.
- Пацијенти са дијабетесом типа 1 морају користити инсулин, док пацијенти са дијабетесом типа 2 могу бити лечени оралним антидијабетицима, али такође и инсулином по потреби;
* контрола крвног притиска и
*н ега стопала.

Остале мере укључују:
* скрининг и лечење ретинопатије (која узрокује слепило)
* контрола нивоа масноћа у крви (ради регулисања нивоа холестерола)
* скрининг на ране знаке бубрежне инсуфицијенције повезане са дијабетесом и лечењедећих узрока бубрежне инсуфицијенције

Докле год постоји решење и начин, све горе наведено може да се избегне, ублажи, одложи или третира.

Teкст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар Неуролошке службе Опште болнице Панчево.

Извори:
https://vascumelli.rs/vodic-za-dijabetes/
https://www.mobilnasestra.rs/zivot-sa-dijabetesom-kucna-nega-koju-morate-znati
https://www.rbmedical.rs/savetovaliste/najcesce-posledice-dijabetesa/