Уртикарије изазване физичким факторима

Уртикарије изазване физичким факторима имају извесне клиничке и патогенетске особености. Обично су хроничнога, а ређе акутнога тока.

"Urticaria factitia" (писање на кожи). Линеарне, ексудативне променe сa еритематозним халоом настају неколико минута после повлачења шпатулом, после трљања или чешањ а коже, а ишчезавају после 30 мин. или и касније. Обољење обично има хроничан ток.

"Urticaria cholinergica" (effort urticaria) настаје непосредно после физичког замора, екстремног загревања или знојења. Испољава се у виду тачкастих папула с еритематозним халоом. Променe представљају васкуларни одговор на ацетилхолин ослобођен на аутономним нервима коже.

"Urticaria e frigore" је изазвана хладноћом; критична температура варира код различитих особа. Променe се јављају на пределима изложеним хладноћи (лице, шаке). Дијагноза се потврђује постављањем комада леда на кожу, у току 2 минута: резултат је позитиван ако се на том месту јави уртика у току следећих 15 минута.

"Urticaria soiaris" настаје на откривеним пределима, неколико минута после излагања сунцу. Постоји више типова соларних уртикарија, у зависности од таласне дужине светлости која изазива промене.

Хистологија уртикарија. Основна карактеристика уртикарије је вазодилатација с едемом површног ђерма, док код ангиоедема процес захвата дубоко и дерм и хиподерм. Код хроничних облика обољења може се наћи и ћелијски инфилтрат састављен од лимфоцита, неутрофила и еозинофила. Мастоцити су често дегранулисани.

Дијагноза и диференцијална дијагноза уртикарија. Клиничка дијагноза је обчно једноставна, али етиолошка дијагностика уртикарије представља проблем. Код акутних уртикарија детаљна анамнеза омогућава откривање узрочника. Код хроничне уртикарије која траје дуже од 3 месеца, треба спровести детаљна испитивања. У деференцијалној дијагнози у обзир могу доћи обољења с ексудативним папулама и плаковима, ерyтхема ексудативум мултиформе, ексудативна фаза булозног пемфигоида, морбилиформне медикаментозне ерупције, уједи инсеката.

Код акутних уртикарија треба одстранити узрок, који је обично познат (лек, храна).
И поред примене савремених лекова код хроничних уртикарија, промене могу перзистирати месецима и годинама. Предузимају се следеће мере:
- елиминисање узрочника, провоцирајући!} и агравирајућих фактора, према анамнези и наведеним испитивањима.
Медикаментозна терапија: антихистаминици су камен темељац терапије. Треба их давати дуже времена, комбиновати и међусобно замењивати. Истовремено се препоручују и бензодиазепини и антидепресиви. Кортикостероиди, као што је речено, делују само симптоматски, рецидиви по прекиду терапије су редовни, па се због тога и због нежељених дејстава дају само строго одабраним болесницима с тешким клиничким знацима и у случају неуспеха друге терапије.

Анафилактички шок и "oedema Quincke" захтевају ургентну терапију: адреналин (0,1%), 0,2-1 мл, интрамускуларно; кад је неопходно може се давати и интравенски (до 0,3 мл); парентерално давање антихистаминика и високих доза кортикостероида (метилпреднизолон)

Извори: "simptomi.rs"