1 2 3 4 5

Вести



УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Мали је број жена које бар једном у животу нису имале уринарну инфекцију, препознатљиву по учесталом мокрењу, често изузетно непријатном и болном. Уринарне инфекције могу да добију како мушкарци тако и жене, мада услед анатомских разлика чешће обољева „нежнији пол”. Женски уринарни канали су много краћи а уринарни отвор веома је близу ректума и вагине. Због овога постоји већи ризик да се бактерије које се нађу у овим деловима тела провуку кроз уринарни канал до бешике.

СИМПТОМИ
- Бол и пецкање приликом мокрења
- Учестали нагон за мокрење са малом количином мокраће
- Бол у доњем делу стомака
- Замућење мокраће
- Промена боје урина (розе или црвена боја мокраће)
- Непријатни мирис мокраће
- Бол једне стране леђа испод ребарног лука
- Повишена телесна температура и грозница
- Мука и повраћање

Здраве особе са јаким имуним системом углавном немају проблема да се изборе са инвазијом било које бактерије. Међутим када стрес, болест, физичка повреда, или лоша и неправилна исхрана ослабе имуни систем, бактерије лако победе одбрамбене ћелије и долази до уринарне инфекције. Трудноћа, менопауза и сексуални односи такође могу да повећају ризик и доведу до инфекција уринарног тракта.

Ешерихија коли, бактерија која нормално живи у дебелом цреву, најчешћи је изазивач уринарних инфекција, мада неки вируси, гљивице и паразити такође могу да нападну уринарни тракт. У већини случајева бактерија се пренесе у уринарни тракт из дебелог црева или вагине. Здраве особе са јаким имунитетом углавном је избаце мокрењем и без већих последица. Изазивачи инфекције могу да буду и херпес симплеџ вирус типа 2 (ХСВ-2), кандида, као и паразит трихомонас који се преноси сексуалним путем.

Уринарне инфекције се доказују прегледом урина и анализом уриноклутуре, за шта је потребно узети први јутарњи урин, средњи млаз, након прања руку и гениталија. Не треба заборавити да узорак урина донесете најкасније за 30-45 минута до лабораторије, или да га чувате на доњој полици фрижидера.
Уз преглед урина помажу и остале лабораторијске анализе, као што су - седимантација, леукоцити, леукоцитна формула, фибриноген и ЦРП (протеин чији повишен ниво у крви указује на постојање инфекције).

Уринарне инфекције се лече уроантисептицима, тј. лековима који заустављају раст бактерија, или антибиотицима, који их убијају. Није добро самоиницијативно узимати антибиотике већ би се требало консултовати са лекаром. Врсту антибиотика, дужину трајања терапије и дозу искључиво прописује лекар након прегледа, и терапија мора бити прилагођена сваком пацијенту.

Постоје бројни савети које дајемо пацијенткињама ради спречавања настанка и развоја поновне инфекције. Ти савети се тичу промене начина дотадашњег понашања пацијенткиња, који нису скупи, не носе ризик, а могу бити веома ефикасни. Генерални савети су повећан унос течности, мокрење након сексуалног односа, неодлагање мокрења, начин брисања након мокрења од напред ка позади, добру хигијену, ношење памучног доњег веша, честа замена пешкира којима се бришу након купања. Ово је веома битно применити током летњих месеци који су пред нама, јер су врућина и влага нарочито погодне за развој уринарних инфекција.

Текст на основу извора саставио Милан Кивић, медицински техничар.
Извори:
https://www.belmedic.rs/bolest/infekcije-urinarnog-trakta
https://www.lepaisrecna.rs/zdravlje/4643-urinarne-infekcije.html
https://www.kurir.rs/zabava/doktor/3062025/dr-uros-babic-za-lenu-sprecite-ceste-urinarne-infekcije
https://zena.blic.rs/zdravlje/urolog-vma-objasnjava-mogu-li-se-urinarne-infekcije-izleciti-prirodnim-putem/lgj84j2