1 2 3 4 5

Вести



Уринарна инконтиненција

Уринарна инконтиненција се дефинише као губитак вољне контроле над мокрењем. Уринарна инконтиненција није болест него симптом. Тежина симптома се креће од повременог благог умокравања при кашљу или кијању, па до неиздрживог нагона за мокрењем који је праћен честим и значајним умокравањима. Иако се чешће среће код старијих особа, инконтиненција није неизбежна последица старења. Када инконтиненција ремети свакодневне животне активности, време је да се пацијент обрати лекару.

Врсте уринарних инконтиненција:

1. Стрес инконтиненција - при повећаном притиску на бешику долази до умокравања (кашљање, кијање, дизање тешког терета).

2.Ургентне инконтиненције - нагло настала неиздржива потреба за мокрењем, праћена умокравањем. Симптоми се јављају и ноћу. Узрочници могу бити разни, од благих инфекција па до неуролошких поремећаја и дијабетеса.

3.Преливајућа „overflow“ инконтиненција - стално капање урина које је последица недовољне испражњености мокраћне бешике.

4.Функционална инконтиненција - психичке или физичке болести које посредно утичу на умокравање. На пример код тешког облика артритиса, пацијент не може на време да откопча панталоне .

5.Мешовите инконтиненције - више различитих врста инконтиненција.

Привремену уринарну инконтиненцију могу да изазову одређена пића, храна или лекови који имају диуретско дејство: алкохол, кофеин, газирани сокови, минерална вода, вештачки заслађивачи, чоколада, љута паприка, цитруси, велике дозе витамина Ц, лекови за хипертензију, седативи, мишићни релаксанси. Инконтиненција може бити последица безазлених стања као што су упала мокраћне бешике или затвор. При упали мокраћне бешике слузница је иритирана и појачан је нагон за мокрењем. Код затвора, ректум пун садржаја, који се налази уз мокраћну бешику, надражује нерве који су повезани са нервима мокраћне бешике и појачавају нагон за мокрењем.

Дуготрајна уринарна инконтиненција може бити последица различитих стања:

Трудноћа: хормонски дисбаланс и тежина фетуса доводе до инконтиненције.

Порођај: при порођају долази до слабљења мишића карличног дна, оштећења нерава, што временом може довести до пролапса карличних органа и до инконтиненције.

Старост: годинама слаби мускулатура и смањује се капацитет мокраћне бешике. Такође се повећава учесталост невољних контракција мокраћне бешике.

Менопауза: смањењем лучења естрогена долази до слабијег обнављања мукозе мокраћне бешике и уретре, што проузрокује инконтиненцију.

Хистеректомија: мокраћна бешика и материца су повезане лигаментима, који се при хистеректомији оштећују, долази и до оштећења мишића карличног дна, што све доводи до инконтиненције.

Физичка опструкција: камен или тумор у мокраћним путевима може отежати проток мокраће и довести до инконтиненције.

Неуролошке болести: Мултипла склероза, Паркинсонова болест, мождани удар, повреде кичмене мождине, могу довести до поремећаја спровођења нервних импулса до мокраћне бешике, и последичне инконтиненције.

ФАКТОРИ РИЗИКА:

Пол: Жене чешће пате од инконтиненцијезбог анатомских разлика, порођајаменопаузе. Код мушкараца најчешћи узрочник инконтиненције је бенигно увећање простате.

Старост: годинама се повећава вероватноћаза настанак инконтиненција због слабљења мишића мокраћне бешике и карличног дна.

Гојазност: повећан интраабдоминални притисакна мокраћне бешику повећава вероватноћу за настанак стрес инконтиненеције.

Пушење : дуван повећава ризик од уринарне инконтиненције.

Позитивна породична анамнеза.

Друге болести: дијабетес мелитус, неуролошке болести.

КОМПЛИКАЦИЈЕ:

Дерматолошке: чести дерматитиси због стално надражене и влажне коже.

Уринарне инфекције : инконтиненција повећава учесталост уринарних инфекција.

Квалитет живота: инконтиненција утиче на свакодневне животне активности, и значајно смањује квалитет живота.

ПРЕВЕНЦИЈА:

Нормална телесна маса

Вежбе мишића карличног дна (Кегелове вежбе)

Избегавати кофеин, жесток алкохол, зачињену храну, престанак пушења.

Лечење:

Може бити конзервативно и хируршко

1.Конзервативни начин лечења састоји се од:

- Јачање мускулатуре карличног дна (Кегелове вежбе, електростимулације)

-локална употреба естрогених крема

-медикаментозна терапија (антихолинергици)

Кегелове вежбе:

-Направите покрет као да покушавате да зауставите мокрење – тако што стежете мишиће између ректума и вагине. Када то урадите, држите мишиће у контракцији 10 секунди. Након тога се опустите, па поновите вежбу бар још десет пута. Пожељно је радити ове вежбе 8-10 пута дневно. Да бисте постигли добре резултате, морате да вежбате упорно, свакодневно, посебно ако већ имате проблема са задржавањем уринаи ако пре тога нисте вежбали превентивно! Вежбе можете да радите и док стојите, и то на било ком месту.

2.Хируршко лечење је свакако најефикаснији метод лечењаи подразумева постављање синтетских мрежица (mesh),слингова, трансоптураторних трака (TOT).

Симисао хируршке интервенције у решавању стрес уринарне инконтиненције је реституција нормалне позиције и подршке везикоуретералног сегмента, што обично доводи до решавање овог проблема.

Сама операција је веома безбедна, траје кратко и може се изводити у свим врстама анестезије. Успешност операција je јако висока и креће се око 90%!

ТОТ је златни стандард у лечењу стрес уринарне инконтиненције код жена!

Текст уредио др Милан Врбљанац

Извори:

https://www.mayoclinic.org/