1 2 3 4 5

Вести



ЗНАЧАЈ РУТИНСКОГ ПРЕГЛЕДА УРИНА

Анализа урина представља једну од основних и најчешћих лабораторијских анализа. Корисна је скрининг метода, јер промене у саставу урина могу указати на поремећаје метаболизма и на поремећаје функције урогениталног тракта.

Индикације за рутински преглед урина укључују:
1. Сумњу, праћење симптома или стања која указују на инфекцију уринарног тракта
2. Сумњу или праћење неинфективних бубрежних болести, примарних и секундарних системских болести (реуматске болести, хипетензије, токсемије у трудноћи, неповољног утицаја лекова)
3. Сумњу или праћење осталих неинфективних болести
4. Откривање глукозурије код специфичних група болесника (труднице, политрауме у хитној служби, и сл)
5. Праћење болесника са дијабетес мелитусом (јутарња глукозурија, кетонурија)
6. Откривање и праћење болесника у појединим метаболичким стањима (повраћање и дијареја, ацидоза/алкалоза, кетоза, рецидиви мокраћних каменаца)

Да би се добио валидан резултат рутинског прегледа урина неопходно је испоштовати правила сакупљања узорака урина. Као узорци за рутински преглед урина најчешће се користе:
-Први јутарњи узорак урина (сакупља се средњи млаз првог јутарњег урина).
-Случајни, појединачни дневни узорак урина (уколико је прошло 3-4 сата од последњег пражњења бешике).
Ови узорци урина се сакупљају у посуде за сакупљање урина, које морају бити од инертне пластике и које не смеју служити за вишеструку употребу. Овако сакупљен урин се мора анализирати у року од 2 сата, а најбоље је одмах након узорковања (препорука у року од 30 минута). Уколико се анализа не може извести у року од 2 сата, узорак урина треба чувати у фрижидеру на 4°Ц.

Рутински преглед урина се састоји од прегледа физичко-хемијских особина урина и микроскопског прегледа седимента урина.
1. Преглед физичких особина урина укључује преглед боје, изгледа, пе-ха вредности и специфичне густине урина.
Урин је нормално жуте боје. Абнормална боја урина је резултат патолошког стања организма, дејства различитих боја, лекова и хране.
Нормалан изглед урина је бистар или слабо замућен, док је замућен урин последица присуства слузи из уриналног и гениталног тракта, епителних ћеија, соли, бакерија и леукоцита.
Физиолошка вредност урина се креће од 4,5 до 8. Специфична густина урина се креће од 1.005-1.030 у зависности од врсте и количине супстанци растворених у урину.
2. Хемијски преглед урина представља доказивање присуства састојака које нормално нису присутни у урину или су присутни у нормалним, физиолошким границама. Урин се најчешће тестира на присуство хемоглобина, кетона, глукозе, нитрита, леукоцита, уробилиногена, билирубина и протеина.
3. Микроскопски преглед седимента урина предстваља доказивање евентуално присутних ћелија (леукоцита, еритроцита и епителних ћелија), цилиндара, кристала, бактерија и гљивица.

Резултате анализе урина треба интерпретирати заједно са клиничком сликом пацијента. Такође, лекар треба бити упознат са свим могућим интерференцијама које могу утицати на физичко-хемијски преглед урина и дати лажно позитивне и лажно негативне резултате.

Текст на основу извора уредила Божена Павасовић, дипл. фармацеут-медицински биохемичар.

Литература:
1.Допсај В.,Интегрални лабораторијски и клинички приступ у откривању и праћењу болести бубрега, Универзитет у Београду, Фармацеутски факултет, 2015.
2.Допсај В.,Рутински преглед урина, Предавања из клиничке хемије, Универзитет у Београду, Фармацеутски факултет, 2009/2010.