Гуштерача-структура и улога

Гуштерача (Pancreas) је жлездани орган који се налази у трбушној дупљи, издуженог је облика, дужине око 15 цм, тежине око 100 г. Постављен је иза желуца, уз задњи трбушни зид. Разликујемо три дела: главу(caput), тело (corpus) и реп (cauda).

Глава гуштераче је проширени и највећи део и смештена је у кривини дванаестопалачног црева. Тело је конкавно према назад и пролази поред прва два слабинска пршљена. Реп је дуг и сужени део који својим врхом додирује унутрашњу страну слезине. Гуштерача је сложена жлезда; и са унутрашњим и са спољашњим лучењем тј. разликујемо ендокрини и егзокрини део панкреаса.

Ендокрини део панкреаса-око 2% ткива панкреаса чине Лангерхансова острвца која имају ендокрину улогу тј. луче хормоне. Алфа ћелије Ланхерхансових острваца луче глукагон; бета ћелије (најзаступљеније) луче инсулин, делта ћелије соматостатин, док посебна група ћелија којих има најмање лучи панкреасни полипептид. Инсулин и глукагон су хормони супротног дејства- инсулин смањује ниво глукозе у крви док га глукагон повећава. Узајамнимн дејством се одржава стална концентрација глукозе у крви.

Инсулин своје физиолошко дејтво остварује у ћелијама где постоје инсулински рецептори: ћелије јетре, мишића, масног ткива и леукоцити. Делује на метаболизам угљених хидрата и доводи до смањења концентрације глукозе у крви, али такође има и дејство у метаболизму масти, протеина и јона. Глукагон доводи до повећане секреције инсулина док је соматостатин смањује. Глукагон у јетри доводи до повећања активности ензима, што доводи до цепања гликогена до глукозе, ослобађања глукозе из ћелија и поврећања гликемије. Хормони се излучују директно у циркулацију.

Егзокрини део панкреаса лучи панкреасни сок који се преко канала излучује у дванаестопалачно црево.

Панкреасни сок се састоји из два дела- воденог дела (око 1500мл) и ензимског сока. Водени део луче ћелије панкреасних каналића, ензимски сок луче ћелије ацинуса. Базне је реакције, садржи велике количине бикарбоната и електролита. Неутралише киселост желудачног садржаја. Ензимски сок садржи протеолитичке ензиме трипсин, химотрипсин, карбоксиполипептидазу; липолитичке ензиме-панкреасна липаза; аминолитичке ензиме-памкреасна амилаза. Протеолитички ензими имају улогу у разрадњи беланчевина, панкреасна липпаза у разградњи масти, а панкреасна амилаза разлаже скроб.

Лучење панкреасног сока се одвија у две фазе: 1.психичка 2. хормонска.

У психичкој фази, рефлексно, под дејством вагуса долази до лучења мале количине панкреасног сока. Хормонска фаза се дешава при прелазу киселог желудачног садржаја у танко црево што доводи у слузници танког црева лучење секретина који долази до панкреаса и стимулише стварање воденог дела панкреасног сока који неутралише кисели садржај и даље стварање ензимског сока под утицајем масних и аминокиселина.

Текст на основу извора уредила медицинска сестра Нина Мирчић

Извори:

„Анатомија и физиологија“ Анђелковић, Стајковац, Илић, Завод за уџбенике Београд

„Хирургија са негом 2“ Зоран Комљеновић, Завод за уџбенике Београд

„Основи физиологије човека“ Душан М. Митровић и сарадници, Београд 2009.

„Школски анатомски атлас“ Креативни центар