1 2 3 4 5

Вести



Уједи крпеља

Ове године смо некако право из зиме прешли у веома топло време и први уједи крпеља су се већ појавили.

Ујед крпеља је данас веома актуелна тема, јер осим по шумама и ливадама, њих данас све више има и по градским парковима. Због тога је потребно препознати ујед и правилно поступити, без панике, али и занемаривања.

Природно станиште крпеља су крзна и перје животиња, а задржавају се у трави, жбуњу и дрвећу. Хране се крвљу па им је потребно да се закаче на кожу. Највише уједа догоди се од раног пролећа па све до касне јесени, када је човек највише у природи. Већина уједа је безопасна, некад и без симптома, а некад се десе и на делу тела који не видимо.

Након уједа крпеља може да се појави црвена папула која сврби и која нестаје за неколико дана, али се може инфицирати. Ако у кожи остане део крпеља, настаје гранулом.

Зашто је крпељ опасан?

Има доста опасних болести које крпељ може да пренесе на човека. Срећом, на нашем подручју практично нема арбовируса, који су проузроковачи ретких, али опасних изазивача запаљења мозга (енцефалитис) и можданих овојница (менингитис) – које преносе крпељи.

У нашим крајевима је око 30% заражених крпеља који могу довести до појаве Лајмске болести, тако да је крпеља ипак потребно извадити са коже.

Шта се конкретно дешава? У крпељу се налази опасна бактерија „Borrelia burgdorferi”, која њему не смета, али је приликом „оброка” убаци у крвоток домаћина. Лајмска болест је веома опасна па ујед крпеља не треба занемарити.

Прва помоћ

Одстрањивање крпеља треба да се уради без чупања, гњечења, кидања и то када се напије довољно крви и буде најпогоднији за вађење. Услед недостатка кисеоника он може да изађе сам, па га не треба ни увртати, цимати, цедити, бушити или гњечити. Крпеља треба извадити пинцетом, хватањем рилице (усни апарат), што ближе кожи, а након тога место где је био крпељ дезинфиковати. Уколико не успете да га извадите сами, то треба да уради стручњак у Дому здравља или у болници. Не примењивати никакава средства преко крпеља (алкохол, уље, бензин…), јер га то може иритирати и навести да и ако до сада није, након тога у крв ослободи секрет у коме се налази бактерија.

Симптоми

Да би заражени крпељ довео до инфекције он мора провести на кожи најмање 24 сата. Први стадијум болести јавља се непосредно након убода и може бити праћен главобољом, боловима у мишићима, повишеном телесном температуром, грозницом, малаксалошћу и увећањем регионалних лимфних жлезда. На кожи се јавља црвена промена кружног обилка у чијем центру је место убода у виду макуле тј. бубуљице. То место може бити отечено, топло, ретко болно. Промена се све више шири, остављајући у центру подручје нормалне боје коже. Јавља се од 1-30 дана након убода, па је зато врло важно место уједа пажљиво пратити наредних месец дана. Код око 50% пацијената исте промене се могу јавити и надругим деловима тела, а код око 15% пацијената могу и да изостану. Ако приметите црвенило обавезо се јавите се лекару, добићете антибиотик, чиме ћете у највећем броју случајева спречити развој друге и треће фазе болести које могу довести до оштећења нерава, зглобова, крвних судова итд.

Дијагноза

Поставља се на основу клиничке слике и података о уједу крпеља, а потрврђује доказивањем специфичних антитела у серуму.

Како се заштитити?

Најбољи начин је да се заштитите од крпеља је да при одласку у природу носите капе, одећу са дугим рукавима и ногавицама, користите спрејеве против крпеља и детаљно прегледате цело тело након боравка у природи.

Профилакса

Заштита до четири дана након уједа може да се спроведе хуманим имуноглобулинима, а за трајно изложене особе активна имунизација са три дозе инактивиране вакцине.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

Корисни линкови:

https://www.beograd94.rs/index.php/sr/za-pacijente/saveti-lekara/257-ujed-krpelja

http://www.mojpedijatar.co.rs/krpelji/

http://stetoskop.info/Ubod-insekata-404-s3-content.htm