Шта су аденоми средњег уха?

Аденоми представљају бенигне туморе порекла жлезданог ткива. Постоји више подтипова ових тумора који се развијају у средњем уху, попут церуминозних аденома, церуминома и мономорфних аденома. Потичу из специфичних ћелија слузокоже средњег уха које показују ненормалан раст.

Аденоми средњег уха немају потенцијал ка метастазирању, али могу да начине функционалне сметње својим растом, као и да униште околна ткива и органе својим притиском. Поједини аутори наглашавају да постоје и подтипови ових тумора који могу да луче хормоне (карциноидни тумори), што додатно компликује основну болест.

Статистички подаци о инциденци адемона средњег уха нису у потпуности познати, али се зна да је њихово јављање веома ретко, без расне и полне предилекције. Време када се аденоми средњег уха јављају је око 50 година живота, али се могу јавити у било ком животном добу.

Како се манифестују аденоми средњег уха?
Као и остали тумори средњег уха, аденоми могу да дају симптоме и знаке попут
- тинитус (шуштање и пиштање у уху)
- бол у уху
- вртоглавица
- прогресивно слабљење и губитак слуха
- осећај да је ухо пуно и осећај тежине у уху
- могући су знаци и симптоми пареза и парализе фацијалног нерва, али не тако често
- уколико тумори отпуштају хормонске супстанце могу да се јаве повишени крвни притисак, црвенило лица, главобоља, пролив...

Како се поставља дијагноза аденома средњег уха?
Анамнеза са клиничком сликом и објективним прегледом од стране оториноларинголога и неуролога може да помогне да се постави сумња на постојање тумора средњег уха.

Дијагноза се поставља на основу снимка скенером (компјутеризована томографија) и нуклеарном магнетном резонанцом лобање.

Дефинитивна дијагноза аденома средњег уха се поставља само на основу хистолошке и имунохистохемијске анализе узорка ткива добијеног након оперативног лечења.

Често се у клиничкој пракси, док се начине снимци лобање, стање меша са хроничним запаљењем средњег уха.

Како се лече аденоми средњег уха?
Једини метод лечења представља хируршко одстрањивање туморских формација.

Након операције, постоји могућност поновног јављања (рецидива) код сваког петог пацијента.

Извор: текст преузет са сајта simptomi.rs