Алергијске реакције на убод инсекта

Алергијске реакције на убод инсекта представљају значајан медицински проблем, поготово што могу резултовати и смртним исходом.

Инсекти који убадају (имају жаоку) су чланови реда „Hymenoptera" klase инсекта. Могу се поделити у две фамилије: веспиде (зоља-обад, стршљен, оса) и апиде (пчела, бумбар). Особа може бити алергична на један или све убадајуће инсекте. Због тога је идентификација инсекта одговорног за алергијску реакцију важна, како за пружање одговарајућег савета о понашању- како до контакта са инсектом не би дошло, тако и за спровођење специфичне имунотерапије.

Неке одлике инкриминисаних инсеката:
-пчела: миран инсект са тенденцијом да убоде само када је провоцирана. Због употребе пчела у производњи меда и фертилизацији биљака, експозиција овим инсектом је веома честа. Истовремени мултипли убоди се могу десити најчешће када су њихове кошнице (које могу садржати хиљаде инсеката) у опасности. При убоду пчела обично губи маханизам за убадање што проузрокује њену смрт.
-зоља: најчешћи узрок алергијских реакција. Граде гнезда на земљи, лако се узнемире при манипулацијама на уређивању травњака, башти, пољу. Присутна у растућем броју у касно лето и почетак јесени.
-стршљен: гради гнезда у жбуњу.
-оса: гради гнезда испод стреха, испод кровних греда.
За разлику од инсеката који убадају, постоје инсекти који уједају а у које се убрајају комарци, ретко узрокују озбиљне алергијске реакције. Ови инсекти депонују секрет пљувачних жлезда, који немају повезаност са веномима убадајућих инсеката.

Реакције на убод инсекта могу бити разнолике:
-Нормална реакција: уобичајено је умерено црвенило и оток на месту убода. Реакција је пролазна и нестаје унутар неколико часова. Довољни су аналгетици и хладни облози. Убод инсекта, за разлику од уједа инсекта, увек проузрокује бол на месту убода.
-Пространа локална реакција: екстензивно отицање и еритем који се шире око места убода. Оток достиже максимум за 24-48 часова и може трајати и до 10 дана. Ретко је праћен мучнином, нелагодношћу. Већина особа која је реаговала овом врстом реакције, имаће сличну при наредном убоду. Ризик за настанак генерализоване анафилаксе је веома низак, мањи од 5 %.

Анафилакса: инциденца ових реакција износи 0,4-3%. Могу се јавити у било ком узрасту. Већина се дешава код млађих од 20 година. Трећина пацијената који доживе анафилактичну реакцију након убода инсекта имају атопију. Убоди у пределу главе и врата најчешће изазивају тешке анафилактичке реакције. Симптоми се развијају током 15 минута након убода, ретко касније. Што се симптоми раније развијају, клиничка слика је тежа.
Најчешћи симптоми су: уобичајена генерализована уртикарија, црвенило коже, ангиоедем.
Тежи симптоми се испољавају од стране респираторног и кардиоваскуларног система и односе се на: едем горњих респираторних путева- одговоран за бројне фаталне исходе. Циркулаторни колапс са шоком и хипотензијом-такође су одговорни за морталитет. Остали симптоми укључују спазме црева, дијареју, контракције утеруса. Не постоје апсолутни критеријуми који су у стању да идентификују особе са ризиком за настанак алергије на веноме инсеката. Особе које су доживеле анафилактичку реакцију под ризиком су, процењеним на 60%, да доживе нову реакцију након наредног убода инсекта. Што су симптоми анафилаксе били тежи, то је вероватније да ће се при наредном убоду поновити.

Неуобичајене реакције: реакције типа серумске болести- уртикарија, болови у зглобовима, слабост, повишена температура, могу се јавити 7 дана након убода инсекта.
Токсичне реакције: могу се испољити након мултиплих истовремених убода.

Доступни дијагностички тестови су појединачни екстракти венома пчеле, стршљена, осе, зоље, за дијагностику и терапију алергијских реакција на убоде инсекта.
Кожни прик тестови су уобичајени начин демонстрирања кутане сензитивности на алерген. Интензитет реакције папула/еритем зависи од степена сензибилизације, број маст ћелија у кожи. Очитава се у односу на позтивну и негативну контролу. Дијаметар папуле већи од 3 мм обично означава позитиван кожни тест. Ин витро тестови означавају одређивање специфичних ИгЕ антитела методом радиоалергосорбент теста.

Спровођење дијагностичких тестова уз анамнестичке податке о предходној анафилактичкој реакцији на убод инсекта, од пресудног је значаја у формирању одлуке за увођење специфичне имунотерапије веномима инсеката, која дуготрајном апликацијом током више година, може довести до значајне имуномоделације, редукције нивоа преосетљивости а тиме и мањег ризика за испољавање витално угрожавајућих поновљених анафилактичких реакција.

Текст на основу извора уредила др Снежана Милосављевић, Општа болница Панчево

Литература:
1. Reismen RE, Allergy to Stingang Insects. U : Patterson et al Allergic disease; 12:225-237
2. Holgate ST. Diagnostic Tests for Allergy, U : Allergy. 1977. pog.11
3. Valentine MD. Insect venom allergy: diagnosis and treatment. J Allergy Clin Immunol 19843:299-304