Тумори жучне кесе

Бенигни тумори жучне кесе су ретки тумори, од којих су најчешћи папиломи и аденоми.
Папиломи су епителијални тумор који расту у облику полипоидних вегетативних структура, унутар лумена жучне кесе за чији су зуд везани танком петељком. Аденоми су, такође, епителијални тумори, који најчешће потичу од мукозних жлезда врата жучне кесе. Најчешће се ради о интрапаријеталним туморима заравњеног изгледа са широком базом. Мезенхимни бенигни тумори жучне кесе су изузетно ретки: липоми, леомиоми, хемангиоми.

• Клиничка слика
Највећи број тумора је асимптомичан. Клиничка слика је некарактеристична нпр. бол при типу билијарних колика,поврацанје и знаци билијарне диспепсије. Преоперативна ултразвучна верификација ових тумора је, данас све чешћа.

• Лечење
Без обзира сто тумори могу бити преканцерозне лезије, холецистектомија је довољно радикалан оперативни захват.

Малигни тумори жучне кесе
Најчешћи малигни тумор жучне кесе је карцином. Остали тумори су изузетно ретки (лимфосаркоми, рабдомиосаркоми, фибросаркоми, меланоми, карциноиди, карциносаркоми). Карцином жучне кесе је пети по учесталости у дигестивном систему. Јавља се у пацијената одмаклог животног доба (шеста и седма деценија). Три пута је чешћи код жена него код мушкараца. Етиологија је недовољно позната. Изгледа да је калкулоза,ипак, највећи фактор ризика за настанак карцинома.
Као преканцерозне лезије могу се сматрати аденоматозни полипи,односно аденомиоматоза жучне кесе,док холестеролски и инфламаторни полипи немају малигни потенцијал. Најчешћи су аденокарциноми (85%), који могу бити папиларни, нодуларни или тубуларни. Карцином жучне кесе метастазира лимфатичним, васкуларним, перинеуралним и интрадукталним путевима, интраперитонеалним расејавањем и директном екцтензијом.
Лимфна дренажа жучне кесе завршава у лимфној жлезди д. Цистикуса (лунгова жлезда), а одатле у хиларне нодусе. Интрадуктално ширење тумора се обично одиграва дуж д.цистикуса ка хепатикохоледохусу.

• Клиничка слика
Највећи број болесника са карциномом жучне кесе бива оперисан под клиничком сликом акутног холецистиса (опструкција врата жучне кесе тумором или калкулусом, стаза, инфекција). Ултразвук може да идентификује туморску масу у жучној кеси. ЦТ има већи проценат прецизности и омогућава рану детекцију инфилтрације јетре, метастаза у њој и околним лимфним жлездама, дилатацију жучних путева, васкуларна инвазија итд.
Прогноза карцинома жучне кесе је изузетно лоша. Врло мали број пацијената преживи пет година.

• Лечење
Код карцинома in situ холецистектомија представља оптималан вид терапије са петогодишњим преживљавањем од 100%. У почетним стадијумима данас се ради проширена холецистектомија која подразумева холецистектомију, регионалну лимфаденектомију и широку ресекцију ложе жучне кесе са ексцизијом паренхима јетре 2цм у ширину или шире ресекције јетре. Немотерапија нема великог успеха и ретко се користи,било као палијативна или адјувантна терапија, после хирушког захвата.

Текст на основу извора уредио др Алекса Милић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања.

Извор: Хирургија,катедра за хирургију Медицинског факултета у Нишу.