1 2 3 4 5

Вести



TУРЕТОВ СИНДРОМ

На помен Туретовог синдрома, сви прво помисле да је то стање које узрокује невољно псовање, али овај неуролошки поремећај је много више од тога.

У реалности је Туретов синдром много комплекније стање, које има психолошки и социолошки утицај на појединца. Први га је описао француски неуролог Жил де ла Турет, а објашњава га као неуролошки поремећај за који су карактеристични „тикови" (изненадни, неконтролисани трзаји, покрети или звуци).

Главна подела обухвата две врсте тикова.

Моторни тикови подразумевају покрете тела :
– трзаје руку, намигивање, које особа не може да контролише.

Вокални тикови подразумевају звукове:
– "зујање", викање речи или фраза.

Могу се јавити "Комплексни" тикови:
- то су они који утичу на ширу групу мишића и комбинација су моторних и вокалних тикова, односно особа истовремено, на пример, прави гримасу и виче.

Још увек није познато шта тачно узрокује Туретов синдром, али студије сугеришу на то да аномалије у базалним ганглијама мозга (део мозга задужен за координацију покрета) утичу на појаву овог стања. Симптоми Туретовог синдрома најчешће се испољавају у детињству, у узрасту између пет и десет година, а према статистичким подацима, ово стање је три пута чешће код дечака него код девојчица. Најчешће заблуде у вези са Туретовим синдромом је да особе могу да конторлишу своје тикове уколико се довољно потруде, што није случај.

Научне студије су показале да особе које имају поремећај могу привремено да потисну тикове, али тада осећају тензију која, опет, најчешће води до испољавања неконтролисаних тикова.

Терапија за овај синдром,тачније за тикове често није потребна. Терапија моторних тикова, вокалних тикова и ТС зависи од тога да ли тикови утичу на пацијента и да ли ремете социјалну и емотивну сферу живота. Уколико тикови не сметају пацијенту и ако не ометају активности пацијента, тада могу бити потребни само подршка и едукација. Едукација људи око пацијента може повећати разумевање.
Од лекова се највише примењују антипсихотици (неуролептици). То су супстанце које утичу на хемијску супстанцу допамин, односно блокирају допаминске рецепторе. Код тешких симптома у одраслом добу често помаже и стимулација мозга. Процес је познат већ 30 година и развијен је за лечење оболелих од Паркинсонове болести. У том процесу се у мозак уграђују две електроде, са релативно малим неурохируршким захватом. Те електроде се прикључују на генератор који даје електричне импулсе. Тај пејсмејкер у мозгу помаже, на пример, против дрхтања код особа оболелих од Паркинсона или против тикова. Тикови се смањују и до 70-80%.

У Србији нема много познатих случајева Туретовог синдрома тако да су још увек слабо развијене установе за помоћ и едукацију како оболелих особа тако и других људи који желе да нешто више сазнају о томе.

Текст на основу извора уредио Милан Китановић, медицински техничар.

Извори:
http://www.stetoskop.info/Gilles-de-la-Tourette-sindrom-980-s2-sickness.htm?b9 https://sh.wikipedia.org/wiki/Touretteov_sindrom https://www.movementdisorders.org/MDS-Files1/Education/Patient-Education/Tics-and-Tourette-Syndrome/pat-Handouts-TICS-Serbian-v1.pdf