МАЛИГНИ ТУМОРИ НЕПОЗНАТОГ ПРИМАРНОГ ПОРЕКЛА

Тумори могу бити бенигни (доброћудни) и малигни. Малигни тумори могу бити епителног или стромалног порекла (саркоми). Иако су карциноми су по дефиницији малигни тумори епителног порекла, израз карцином се уопштено користи за све малигне туморе.

Једно од главних својстава малигних тумора је да могу да се шире по организму,тј. да метастазирају. Ширењем са места настанка на друго место настају метастазе (секундарни тумори), које су подједнако опасне као и првобитни, примарни тумор. За лечење малигнитета је битно која врста примарног тумора је у питању, јер се у зависности од патохистолошких својстава тумора разликује и њихова осетљивост на антитуморске лекове. Некада се код пацијента најпре открију метастаске промене (на пример у јетри, мозгу, костима), а потом се врше претраге одакле метастазе долазе (биопсијом и патохистолошком обрадом метастаза или уколико то није изводљиво, циљаним клиничким претрагама, ЦТ-ом, РТГ-ом, колоноскопијом итд).

Место порекла примарног тумора који је доказан из метастазе се не може доказати код око 3% пацијената. Из многих студија проистекле су различите дефиниције ,,непознатог порекла примарни тумор“. Код пацијената са оваквом дијагнозом треба урадити биопсију тумора, физички преглед и минимум дијагностике (радиографију плућа, крвну слику, мокраћу и преглед столице). Важно је знати место метастатског депозита из којег је добијено ткиво за анализу. У метастазирању тумора постоје правила, па тако и у потрази за примарним тумором. Ширење малигних ћелија са места настанка најчешће је крвљу и лимфом. Најпре треба знати како се понашају суб и супрадијафрагмални тумори (тумори испод и изнад дијафрагме).

Субдијафрагматски тумори (тумори испод дијафрагме) најчешће метастазирају у абдоминалним органима, оментуму и јетри. Ретроперитонеални тумори, најчешће саркоми, метастазирају у лимфне чворове, а ређе изван трбушне дупље. Тумори женских гениталних органа метастазирају интраабдоминално, ређе у ингвиналне (препонске) чворове, а још ређе изнад дијафрагме. Тумори дигестивног тракта метастазирају у интраабдоминалне локализације (у јетру најчешће,потом у трбушну марамицу, слезину),а карцином желуца може да метастазира и у јајнике (тзв.Крукенберг тумор).

Тумори плућа најчешће матастазирају или директо захватају плеуру (плућну марамицу) лимфне чворове средогруђа, мозак и лимфне чворове доњег спрата врата, нарочито десно.

Тумори коже метастазирају у друге регије коже или у површне регионалне лимфне чворове (пазух,препоне, врат). Меланом може метастазирати у висцералне органе абдомена и у мозак.

Тумори дојке метастазирају у пазушне лимфне чворове, а затим у плућа (доњи унутрашњи квадранти) и јетру. Ређе се метастазе јављају у јајницима, грлићу материце и др.

Тумори усне дупље шире се у лимфне чворове горњег спрата врата.

Тумори штитне жлезде метастазирају у регионалне лимфне чворове (папиларни тип) , плућа и кости( фоликуларни тип), ређе у пазушне лимфне чворове.

Карцином простате метастазира у кости.

Када су увећани ингвинални лимфни чворови, прво треба искључити неки од лимфома, а затим размишљати о примарном тумору доњих екстермитета нпр, меланому, нарочито субунгвалне локализације (испод нокта) , код жена на туморе јајника, ређе тубе и утеруса, а код мушкарца на туморе дебелог црева. Ингвинални лимфни чворови показују бројне секундарне промене, па је некада тешко одредити тип тумора.

Лимфни чворови површних локализација могу бити увећани код грануломатозних инфламација, нон Хочкин и Хочкин лимфома. Нон Хочкин лимфом може захватити више група површинских лимфних чворова и иде ,на прескок“, док Хочкин лимфом захвата једну,па другу, суседну групу, без прескакања.

Већина ,,непознатих примарниох тумора“ су аденокарциноми (тумори жлезданог епитела) или недиферентиовани тумори. У 15-25% ових случајева се примарни тумор не може наћи ни на аутопсији. Од помоћи у анализи тумора могу бити имунохистохемијске методе, тј. анализа ткива различитим имунолошким бојењем( на пр.специфична антитела се обоје, а затим се прати њихово везивање у одређеном ткиву). Закључак великих студија је да се примарни тумор најчешће налази у плућима и панкреасу, а затим у колоректуму, дојци и простати. Препорука је да се примарни тумор тражи на основу локализације метастатских депозита. Ако су метастазе изнад дијафрагме, онда га прво треба тражити у плућима, а ако су метастазе у јетри, онда у органима трбушне дупље.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

1. Уџбеник Специјалне онкологије, аутор др Мирослав Опрић и сарадници

2.Клиничка онкологија, група аутора, Медицински факултет