ТУМОРИ ОЧНИХ КАПАКА

Тумори очних капака су бројни и чести, многи од њих срећу се свакодневно. Могу да потичу од свих врста ткива у подручју капака и околне коже. Најчешћи и најбројнији су тумори епителног порекла. Међу њима има доста малигних.
Малигни тумори очних капака су болест одраслих, пре свега старијих и старих и не треба их очекивати код деце и сасвим младих. Значај морфолошког и функционалног интегритета капака за заштиту и очување несметане функције ока је веома велики, те одатле произилази важност раног откривања и адекватног лечења ових тумора.

1. Базоцелуларни карцином коже
Carcinoma basocellulare cutis је најчешћи малигни тумуор горње половине главе и очних капака. Локално је агресиван, не даје удаљене метастазе и не би требало да директно угрожава живот пацијента. Карактеристична клиничка слика подразумева лагани раст једне или више нодулоулцеративних лезија на кожи капака без субјективних тегоба. Дијагноза се поставља хистолошки, а терапија избора је хируршка ексцизија у целини. Нелечени и запуштени базоцелуларни карцином се шири per continuitatem, захватајући капке, вежњачу, очну јабучицу, орбиту, синусе, нос и ендокранијум. Терапија узнапредловалих тумора је тешка, мутилантна, скромних резултата. Зрачна терапија запуштеног карцинома коже је неефикасна.

2. Сквамоцелуларни карцином коже
Carcinoma squamocellulare cutis доста је ређи на горњој половини главе и капцима. Клинички ток и макроскопски изглед лезије су исти као код базоцелуларног карцинома. У последњих двадесетак година инциденца овог тумора на очним капцима расте и он је сада код нас на другом месту по учесталости, после базоцелуларног карцинома. Дугогодишња изложеност ултавиолетним зрацима се сматра значајним фактором за настанак овог тумора. Дијагноза се поставља хистолошки. Терапија избора је хируршка ексцизија у раној фази, када су резултати одлични. Нелечен на време или неадекватно лечен сквамоцелуларни карцином коже се шири per continuitatem, али и лимфогено - у регионалне лимфне чворове (преарикуларне, паротидне и субмандибуларне), па затим лимфотоком у плућа. Дакле, ово је малигни тумор који директно угрожава живот пацијента.

3. Аденокарцином лојних жлезда
Adenocarcinoma sebaceum представља изузетно редак тумор на другим местима на телу, али је врло чест у офталмолошком подручју (очни капци, сузна карункула, обрва). Развија се у виду безболног чвора испод здраве коже, унутар структура капака из неке од великих лојних жлезди код старијих и старих особа. Често се крије иза слике рецидивирајућег халациона у том животном добу. Дијагноза је хистолошка. Правовремена хируршка интервенција одговарујећег обима, је терапија избора. Тумор се шири per continuitatem и лимфогено. Дисеминовани аденокарцином је неизлечив.

4. Малигни меланом коже капка је редак. Чини мање од 1% свих малигних тумора на капцима.

Међу бенигним променама на очним капцима најчешћи су папиломи коже. Виђају се свакодневно, у свим узрастима. Клинички изглед, осим препознатљиве папиломатозне структуре, може да варира у зависности од степена кератинизације, пигментације или иритације. Терапија избора је тесна хируршка ексцизија уз максимално чување структура капака.
Ксантелазма представља субепидермалну накупину ксантомских ћелија на предилекционом месту (назални делови капака према унутрашњем углу) код предиспонираних особа. Лечи се тесном хируршком ексцизијом, искључиво из естетских разлога.

Хемангиоми на капцима нису ретки. Уколико су малих димензија и не ремете функцију капака, индикације за лечење су само естетске. Поред хируршке интервенције долази у обзир склерозантна, термо или криокоагулација, аблација помоћу радио таласа и ласерфотокоагулација. Велики хемангиоми, као и они у склопу синдрома (Sy. Sturge-Weber-Krabe) представљају озбиљан и врло сложен терапијски проблем. Код мале деце честа је спонтана регресија, тако да у најмлађем узрасту не треба журити са операцијом из чисто естетских разлога. Хемангиоми који ометају нормално коришћење ока захтевају неодложну интервенцију у најмлађем узрасту, како би се превенирало настајање функционалне амблиопије.
Дермоидна циста је доста честа урођена аномалија. Предилекционо место је горе и темпорално, али није ретко ни у унутрашњем углу отвора капка. Лезија је бенигна и споро прогресивна и ничим директно не угрожава дете. Палпаторно се налази еластична, мобилна, јасно ограничена тумефакција испод здраве коже на типичном месту. Лечење је хирушко, тесном ексцизијом у целини.

Текст на основу извора уредио др Милан С. Главонић, Офталмологија Општа болница Панчево.

Извори:
1.Lang KG: Ophthalmology: Thieme. Stuttgart-New York, 2000.
2.Kanski JJ: Klinička oftalmologija, peto izdanje, Data status. Beograd, 2004.