1 2 3 4 5

Вести



24. март – Светски дан борбе против туберкулозе

„ВРЕМЕ ЈЕ“

Сваке године свуда у свету обележава се Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренула пажња на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема. Ове године обележава се 137. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести, који је у народу познат под називом Кохов бацил, односно бактерија, изазивач болести - Mycobacterium tuberculosis. Светска кампања обележавања Светског дана борбе против туберкулозе ове године носи назив „Време је“ позивајући све носиоце програмских активности и заједницу на одржавање континуитета у посвећености борби против туберкулозе, побољшање дијагностике и лечења ове болести, смањења стигме и дискриминације, повећана улагања у активности програма као и са циљем скретања пажње на проблем резистентне туберкулозе који обухвата једну трећину свих потврђених резистенција на антимикробне агенсе, као и употребу дувана међу оболелима као растући проблем.

ШТА ЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА

Туберкулоза представља заразну болест. Болест се најчешће манифестује на плућима, мада може да захвати и друге органе као што су мозак, мождане опне, бубрег, црева, кости, јајници и др . Преноси се преко ситних честица које болесник искашљава у спољашњу средину, те је стога заразан само оболели од плућне туберкулозе. Зараза не значи и болест, а свега се 10% оних који се инфицирају и разболи од активне туберкулозе. Да ли ће до заражавања и обољевања доћи зависи, с једне стране, од самог узрочника (односно од његове заразности), а са друге стране од отпорности организма који долази у контакт са бацилом.

ФАКТОРИ РИЗИКА

Фактори ризика за настанак те болести јесу: ХИВ инфекција, имунокомпромитујућа стања, пушење, смањена телесна тежина, злоупотреба алкохола и/или дроге, социјално угрожене категорије становништва, затвореници, становање у заједници с туберкулозним болесником.

СИМПТОМИ

Најчешћи симптоми туберкулозе јесу: малаксалост, губитак апетита и мршављење, појачано ноћно знојење, повишена температура, уз кашаљ који је најчешће сув и упоран, а ређе праћен искашљавањем слузи, гноја или крви. Отежано дисање може бити присутно ако је болест узнапредовала, а болови у грудима јављају се уколико је захваћена плућна марамица. Ако су захваћени други органи, болест се манифестује тегобама везаним за њих.

ДИЈАГНОСТИКА

Препорука је да се код свих особа које кашљу дуже од три недеље начини рендгенски снимак плућа да би се искључила туберкулоза. Када се на рендгенском снимку виде промене карактеристичне за туберкулозу, потребно је спровести испитивање да би се болест и доказала. Основна метода доказивања јесте преглед испљувка на бацил туберкулозе. Уколико се обољење тако не докаже, спроводи се даље испитивање које подразумева узимање исечка с оболелог места (бронхоскопија) и његов преглед под микроскопом (патохистологија).

ЛЕЧЕЊЕ

Након тога се започиње лечење, које се данас спроводи по тзв. директном краткотрајном режиму и не траје више годину или две него шест месеци, под условом да се ради о првом разбољевању, односно осам месеци уколико се болест јавила други или трећи пут. Новооболели се лече комбинацијом четири лека а они који су се поново разболели са пет. Код поново оболелих потребно је дуже лечење и већи број лекова да би се избегло стварање отпорности бацила туберкулозе на лекове, што је веома опасно пошто се на тај начин развија тзв. мултирезистентна туберкулоза, која се веома тешко лечи и понекад има смртни исход. Због тога је веома важно да болесници схвате потребу за редовном, свакодневном и довољно дугом терапијом, комбинацијом четири или пет лекова, пошто се тако постиже потпуно излечење и спречава развој неосетљиве (резистентне) туберкулозе..Оболели од туберкулозе у болници се лече у просеку шест недеља, односно док им се у испљувку директном бацилоскопијом налазе бацили туберкулозе, што показује њихову заразност за околину. Када постану незаразни, отпуштају се на даљи амбулантни третман и препоручује се даље лечење под контролом надлежног диспанзера за плућне болести. Само у случају да је реч о компликованој и непотпуно доказаној болести, болесници се позивају и на контроле у Институт. Туберкулозни болесници током целог лечења треба да се придржавају одговарајућег хигијенско-дијететског режима живота, да избегавају физички напор, да се одмарају барем два-три сата дневно, да се не излажу сунцу, да користе мултивитаминске препарате, а у највећем проценту случајева треба да су на боловању за све време лечења. Само уколико лекар који лечи оболелог процени да је болесник способан за рад (ако се ради о минималној болести и ако оболели не ради у здравству, просвети или са прехрамбеним намирницама), он се може вратити на посао и пре завршетка лечења.

Мрежа Института/завода за јавно здравље ће заједно са здравственим установама и организацијама Црвеног крста Србије у градовима и општинама и другим партнерима спровести бројне здравствено промотивне активности у циљу подизања нивоа знања здравствених радника и популације о значају препознавања и раног откривања туберкулозе, правовременог започињања лечења и истрајности у придржавању терапијском режиму у циљу успешног завршетка лечења чиме се спречава даље ширење болести.

Република Србија бележи континуирани тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 11/100.000 становника у 2017. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. У 2017. години пријављено је 743 особе оболеле од свих облика туберкулозе, што чини нотификациону стопу од 11 на 100.000 становника.

Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Носиоци реализације програмских активности су здравствене установе и други облици здравствене службе, државна управа и организације цивилног друштва. Савремена контрола туберкулозе и свеобухватан задатак елиминације туберкулозе као јавноздравственог проблема у групи земаља са ниском стопом туберкулозе, којој Република Србија припада, подразумева даље ширење обима и домета дијагностичко терапијских интервенција које укључују брзу дијагностику туберкулозе, потпун обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове, доступност нових лекова за лечење резистентних облика болести, дијагностику летентне туберкулозне инфекције и превенцију активне туберкулозе као и контролу употребе психоактивних супстанци.

Време је за:

•Савременији програм превенције и контроле туберкулозе

•Савременије водиче за дијагностику и лечење свих облика болести

•Доступност нових лекова за резистентне облике болести

•Бржу дијагностику болести

•Бољи обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове

•Дијагностику латентне туберкулозне инфекције и превенцију активне болести

•контролу употребе дувана и помоћ у одвикавању оболелих од туберкулозе

•Мултидисциплинарну и мултисекторску сарадњу на постизању бољих резултата лечења

Текст према изворима уредила др Јелена Милетић, клинички лекар пулмолошког одсека ОБ Панчево

Извор:

https://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/tuberkuloza

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1850