ТУБЕРКУЛОЗА

Туберкулоза је хронична, заразна болест коју узрокује „Mycobacterium tuberculosis“ (Кохов бацил). Обично захвата плућа али може захватити или било који орган или ткиво у организму. Према подацима Светске здравствене организације највише туберкулозе има у сиромашним и неразвијеним државама. У европи је 2005. године било 500 000 новооболелих и 66 000 умрлих од туберкулозе. Смањењу обољевања код деце доприноси обавезно вакцинисање деце које је уврштено у календар обавезне вакцинације. Најчешће обољевају старе болести, особе са хроничним и неизлечивим болестима, те особе са ослабљеним имунитетом.

„Мycobacterium tuberculosis hominis" је врста бактерије која је одговорна за већину обољевања од туберкулозе. Његов резервоар су људи са активном плућном болешћу, а преноси се капљичним путем (искашљавање) или излагањем зараженим болесниковим излучевинама.
„Mycobacterium tuberculosis bovis" данас ретко узрокује туберкулозу. Извор заразе је заражена крава и узрочник се преноси конзумацијом непастеризованог млека.
Разликујемо 2 облика туберкулозе: примарну и постпримарну. Примарна туберкулоза је облик болести који се развија код особа које раније нису биле у контакту са узрочником и због тога су неосетљиве на њега.
Постпримарна туберкулоза се развија у претходно сензибилисаном домаћину. Може настати кратко након примарне туберкулозе, али чешће се јавља након реактивације узрочника из примарних жаришта неколико деценија након прве заразе, обично у особа са ослабљеним имунитетом.

СИМПТОМИ
• благи кашаљ и мало повишена телесна температура
• умор
• губитак тежине
• крв у искашљају
• ноћно знојење
• бол у зглобовима
• болови у грудима
Ванплућна туберкулоза карактерише се захваћањем бројних органа и ткива: плеура, перикард, ларинкс, кости и зглобови, бубрези, црева, желудац, набрубрежна жлезда, кожа и др.
Милијарна туберкулоза настаје хематогеним ширењем бактерије путем крви. Акутни облик се манифестује високом температуром, анемијом, спленомегалијом и симптомима захваћених органа (обично више њих).
Стања која доприносе обоњевању од туберкулозе су шећерна болест, алкохолизам, наркоманија, сида, дуготрајне тешке болести, мршавост, пушење, становање са туберкулозним болесником, сиромаштво.

Најбитније у процесу дијагнозе је постављати сумњу на туберкулозу с обзиром да је клиничка слика неспецифична. Битно место заузимају и епидемиолошки подаци. У дијагностици нам помажу:
- Лабораторијски налази - нису специфични. Може се регистровати моноцитоза и анемија, а седиментација лагано убрзана.
- Радиолошке методе - препорука је да се код свих особа које кашљу дуже од три недеље начини рендгенски снимак плућа да би се искључила туберкулоза.
- Микробиолошка дијагностика - је основна за постављање дијагнозе туберкулозе. Изолују се бактерије које се боје по „Ziehl-Neelsen-u", као и култивацијом на „Lowenstein-Jensen-ovoj" подлози. Најбољи узорак је испњувак а ако није могуће добити користе се и брис ждрела, бронхоскопски материјал и други.
- Туберкулински тестом - врши се провера имуности према бактерији. Позитиван је након 10 до 60 дана од првог контакта. Изводи се тако што се на предњу страну подлактице интрадермално апликује протеински дериват а затим након 72ч се очитава тест. Позитиван је ако је индурат већи од 5мм.

Лечење се спроводи у посебним специјалистичко опремљеним установима. Употребљавају се лекови из групе антитуберкулостатика и ретко хирушких захватом. Лечење лековима је дуготрајно и најмање износи 6 месеци. Новооболели се лече комбинацијом четири лека а они који су се поново разболели с пет. Kод поново оболелих потребно је дуже лечење и већи број лекова да би се избегло стварање отпорности бацила туберкулозе на лекове, што је веома опасно пошто се на тај начин развија тзв. мултирезистентна туберкулоза, која се веома тешко лечи и понекад има смртни исход. Сви пацијенти с туберкулозом морају мировати, а избегавају напор, пушење и алкохол. Саветује се узимање калоричних оброка као и што више времена провођења на свежем ваздуху.
Сваки оболели треба да има на уму да је данас туберкулоза излечива болест ако се лечи довољно дуго, уз одговарајућу комбинацију лекова, а то подразумева слушање савета лекара и редовно јављање на контролу. Сви лекови за туберкулозу код нас су доступни, добијају се бесплатно по изласку из болнице у надлежном диспанзеру и у одговарајућој апотеци на рецепт, без надокнаде.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања, Општа болница Панчево

Извори:
1. Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године
2. http://www.ipb-ild.edu.rs/
3. http://www.zzjzle.org.rs/pdf/TBC.pdf