Акутна тровања алкохолом

Етил-алкохол (етанол) представља најчешће коришћену супстанцију у циљу уживања. Разлога за то има више, али кључни су: лака доступност, ниска цена, свакодневна реклама, обичаји, а законски није санкционисана његова употреба. Неки га користе повремено, јер је то део „културног миљеа", а други стално, јер временом постају зависни од њега. Раширена употреба етил-алкохола има веома велики социолошки значај. Према неким проценама и до 50% саобраћајних удеса и злочина дешава под дејством алкохола.

Токсикинетика и метаболизам Етил-алкохол је хидросолубилна супстанца која се брзо ресорбује из дигестивног тракта, нарочито ако се пије на празан желудац. Око 1/5 алкохола се ресорбује у желуцу, а највећи део у танком цреву процесом просте дифузије. Највећа концентрација у крви се постиже око 40 минута након ингестије. У зависности од унете количине, алкохол из крви ишчезава у прошеку након 8-10 сати. У организму се комплетно и равномерно распоређује у сва ткива и телесне течности, а лако пролази и плацентарну баријеру. Највећи део унетог алкохола (90-98%) оксидише се у јетри и то на два начина.- уз помоћ алкохолне дехи-дрогеназе и посредством микрозомног ензимског система. Оксидација се врши по кинетици нултог реда и није зависна од концентрације и времена.

Клиничка слика
Акутно тровање алкохолом је последица прекомерног конзумирања алкохола. У зависности од унете количине, клиничком сликом доминирају: атаксија, дизартрија, нистагус и ослабљен сензоријум уз изразит задах на алкохол. Сматра се да до испољавања лакших облика тровања долази при концентрацији алкохола у крви између 50 и 150 мг% (11 и 34 ммол), док се тежи знаци тровања испољавају при концентрацијама од преко 300 мг% (67 ммол).

Најчешће компликације акутног тровања етил-алкохолом су:
- аспирациона пнеумонија,
- траума,
- метаболички поремећаји (алкохолна кетоацидоза),
- ерницкеова енцефалопатија.

Дијагноза се поставља на основу:
- позитивне анамнезе о конзумирању алкохола,
- клиничке слике
- лабораторијске потврде (одређивање вредности алкохолемије).
При томе треба бити веома опрезан, јер сама алкохолисаност не искључује и присуство неких других болести или стања која могу бити узрок тешког стања пацијента.

Терапија

Основно је, нарочито при тежем поремећају свести, обезбедити адекватно дисање (по потреби и интубирати пацијента). Хиповолемију купирати применом инфузионих раствора (0,9% NaCl и 5% глукозе, одрасли 1-21, деца 20 мл/кг). С обзиром на метаболизам алкохола и потребе за шећером, неопходна је примена глукозе у количини од 0,5-1 г/кг (за одрасле). У циљу превенције Wernickeove енцефалопатије корисна је примена дамина (100 мг и.в. у инфузији). У случају изражене узнемирености могућа је примена бензодиазепина (уз опрез од респираторне депресије). Неопходна је контрола и евентуална корекција метаболичког (кетоацидоза) и/или електролитног дисбаланса (хипокалемија, хипомагнезијемија). Важно је мислити на могуће напред поменуте компликације и евентуалне друге присутне болести, те у складу са тим предузети адекватне дијагностичке и терапијске процедуре.

Извор: simptomi.rs